Мосура фентони, како је ова врста названа, припада групи радиодоната, раном огранку еволутивног стабла зглавкара (артропода), наводи се у студији објављеној у часопису Ројал сосајети опен сајенс.
Иако су радиодонти сада изумрли, проучавање њихових фосилизованих остатака може појаснитикако су се развили савремени зглавкари попут инсеката, паукова и ракова.
„Зглавкари су једна од најразноврснијих животињских група и сматра се да чине више од 80% свих живих животињских врст“а, каже др Џо Мојшјук, водећи аутор студије и кустос палеонтологије и геологије у Музеју Манитобе у Винипегу, пише Си-Ен-Ен.
Добро очувани примерци претходно непознате врсте Мосура фентони откривају нешто што никада раније није виђено код других радиодонта: део тела налик абдомену са 16 сегмената, укључујући шкрге на његовом крају.
„Ова анатомија слична је сегментима са дисајним органима на задњем делу тела код далеких савремених рођака као што су потковасти ракови, стоноге и инсекти“, рекао је Мојшјук.
Ова карактеристика, вероватно коришћена за ефикасније упијање кисеоника из околине, могла би представљати пример еволутивне конвергенције, где сличне структуре еволуирају независно код различитих група организама.
„Нова врста указује на тода су ови рани зглавкари већ тада били изненађујуће разноврсни и прилагођавали се на сличан начин као и њихови савремени рођаци“, рекао је др Жан-Бернар Карон, кустос за бескичмењаке у Краљевском онтаријском музеју у Торонту.
Не постоји животиња која личи на Мосуру фентони
Данас не постоји ниједна животиња која личи на Мосуру фентони, рекао је Мојшјук, иако је имала зглобне канџе сличне онима код инсеката и ракова. За разлику од њих, који могу имати два или четири додатна ока ради оријентације, Мосура је имала велико и уочљиво треће око на средини главе.
„Иако нису блиско повезани, Мосура је вероватно пливала слично као ража, таласастим покретима својих више низова пераја, као да лети под водом. Такође је имала уста у облику резача за оловке, обложена низовима назубљених плочица – потпуно различита од било које данашње животиње“, рекао је Мојшјук.
Отприлике величине кажипрста одраслог човека, Мосура и њена пераја за пливање донекле подсећају на мољца, што је истраживаче навело да је назову „морски мољац“.
Неки од примерака Мосуре открили су и предње канџе које су радиодонтима служиле за исхрану.
„За разлику од многих својих рођака, чије канџе имају мрежасту структуру бодљи за хватање плена, Мосура има дуге, глатке бодље налик прстима које су рачвасте на врховима.Још увек није јасно како их је тачно користила за лов, али мислимо да је с њима хватала ситније животиње и преносила их ка устима“, рекао је Мојшјук.
Иако нема директних доказа о томе чиме се Мосура хранила, знамо да је живела заједно са животињама попут жирових црва, чекињастих црва и малих раколиких зглавкара, који су могли бити њен плен. С друге стране, Мосура је вероватно била плен већим радиодонтима попут Аномалокарис канаденсис (налик шкампима) или џиновским медузама као што је Бургесомедуса фасмиформис.
„Ово откриће показује да је било још више форми ових животиња – конкретно, активних морских предатора – што додатно употпуњује слику о томе како је функционисао древни морски екосистем“, рекао је др Расел Бикнел, постдокторски истраживач у Америчком природњачком музеју који није био укључен у ову студију.
Погледајте и: