Субалпски вунасти пацов (Mallomys istapantap) научно је описан тек 1989. године, а те информације потичу из музејског примерка.
Животиња је виђена жива само једном у последњих 30 година и никада није фотографисана; једине слике (осим оних примерка) су осликане илустрације из 1995. Међутим, чешки докторанд Франтишек Вејмелка одлучио је да крене у потрагу.
Шестомесечна експедиција на Новој Гвинеји натерала је овог истраживача да блиско сарађује с локалним аутохтоним заједницама. Групе су истраживале највиши врх Папуе Нове Гвинеје, планину Вилхелм, а Вејмелка је документовао 61 врсту сисара на планини.
"Да није било аутохтоних ловаца који су ме пратили у планинама и помогли ми да пронађем животиње, никада не бих могао прикупити ове податке", рекао је он.
Кључно је било то што је током путовања успео да пронађе вунастог пацова. Откривен је на надморској висини између 3.700 и 3.200 метара. Коришћењем фото-замки и одласком у ноћни лов с локалним земљопоседницима, Вејмелка је постао прва особа која је снимила слике и видео-записе те врсте.
Он је такође успео да узме мере за пет одраслих мужјака, који су тежили између 995 грама и 1,5 килограма. Уз то је прегледан и садржај желуца, који је садржавао исхрану углавном састављену од врста папрати, што потврђује да су биљојеи.
Вејмелка је такође приметио особину која није споменута ни у једној референци о субалпском вунастом пацову: јаку, црвенкастосмеђу боју на његовим грудима, и мужјака и женки, које су уочене у дивљини.
"Комбинација модерних и традиционалних метода детекције, обогаћених големим традиционалним знањем о лову аутохтоних заједница, резултирала је првим записима о примерцима овог изванредног глодара у више од 30 година и првим научним опажањима живих животиња", објаснио је Вејмěлка у раду, објавио је "ИФЛ Сајенс".
Погледајте и: