Малагурски открива за Спутњик: Ова реч је сада забрањена у Европи! /видео/

Гостујући у емисији „Маша и…“ редитељ Борис Малагурски говорио је о паду утицаја воук културе, повратку слободе говора с поновним доласком Трампа на власт, страном мешању у председничке изборе у Румунији али и анализирао зашто је телефонски разговор између руског и америчког председника забринуо политичке елите у Европи.

Упитан да прокоментарише недавну Параду победе одржану у Москви и оштре реакције из Европе према државама које су присуствовале том догађају, Малагурски одговара:

„Мени је јако занимљиво то што је Каја Калас, која је као нека шефица дипломатије Европске уније, рекла да свако ко се појави на прослави на тој паради у Москви, стоји на погрешној страни историје. Што је јако занимљиво, с обзиром на то да она долази из Естоније, која је у Другом светском рату колаборирала са нацистима, тако да не знам да ли је то по њој права страна историје, а ово што се слави победа над нацизмом и фашизмом, погрешна страна. То заиста показује један забрињавајући тренд у којем ЕУ и Запад првенствено покушава да победу у Другом светском рату на неки начин ребрендира. Овај покушај да се забрани лидерима да сачувају то историјско сећање на једну велику победу, мислим да је то нека завршна фаза њиховог покушаја да напишу другачије странице историје, да фалсификују историју, како би служила њиховим актуелним геополитичким циљевима, који су свакако у овом тренутку усмерени против Русије“.

Говорећи о стању у региону, Малагурски се дотакао и ситуације у Црној Гори, коју је помно изучавао припремајући документарни филм „Црна Гора: Подељена земља“.

„Што се Црне Горе тиче, само једну ствар не треба заборавити - они су и даље колонија западних интереса и западног света. Нису они успели да се ослободе тог колонијалног статуса са пуком променом власти и то није нешто што и може тако брзо и неким радикалним резом да се оствари, осим ако се деси револуција, што је на нашим просторима увек била врло турбулентна појава. Тако да мислим да је важно изградити ту неку свест, пре свега, зашто треба бити слободан, зашто се треба борити за сувереност у одлучивању, за економски национализам за који се ја залажем, да се пре свега улаже у домаћу производњу, у домаћу природу, да се штити домаће тржиште. И онда у тој изградњи свести може и нека последња промена, ослобађање да се деси, у складу са неким дешавањима на глобалном плану“, закључио је редитељ.