Борбе на Паштрику и Кошарама зауставиле су НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица. На Паштрику у операцији "Стрела" погинуло је 26 припадника 549. моторизоване бригаде ВЈ а 126 их је рањено.
Битка на планини Паштрик, 15 килиометара западно од Призрена, почела је 26. маја у један сат после поноћи артиљеријском и минобацачком ватром из правца Албаније, а већ око пет часова уследио је и копнени напад.
Борба је без прекида трајала до 14. јуна, пет дана након што су 9. јуна НАТО и представници СРЈ у Куманову потписали Војно-технички споразум о прекиду непријатељстава.
Битка на Паштрику, други је део копнене офанзиве коју су покушали да изведу припадници ОВК у сарадњи са НАТО снагама и регуларним јединицама албанске војске из правца Албаније ка АП КиМ.
Тада је први пут употребљена стратегијска авијација и тепих бомбардовање, што ову битку чини можда и тежом од оне на Кошарама - једном од најтежих у новијој историји, у којој је 108 припадника Војске Југославије погинуло бранећи државну границу од албанских снага.
Најважнија ратна битка 1999. године, у којој су "горели и земља и ваздух" вођена је на Паштрику, стратешки важној тачки високој 1.986 метара, а о њој су писали и сви утицајни западни медији.
На сајту Министарства одбране наведено је да су снаге Војске Југославије нанеле огромне губитке непријатељу. Према званичним подацима косовске Комисије за верификацију статуса ветерана, у оперативној зони Паштрик погинула су 453 припадника ОВК снага, а више од 700 њих је рањено. Губици непријатеља били су у борбама на Паштрику 20 пута већи. Када се видело да пешадијски напади ОВК не доносе резултате, отпочело је НАТО бомбардовање положаја ВЈ.