Тужно, претужно...
Живот зна да буде баш, баш суров. Ту неописиву бол осетио је на својој кожи велики човек и сјајан стручњак Луис Енрике, који је са Барселоном 2015. године покорио Европу, а са њим се на терену, тада нашла његова најмлађа ћеркица Ксара.
Те слике обишле су свет и данас „се врте“ и терају сузе на очи, како мала КСана са барјаком, односно заставом Барселоне и Каталоније слави са татом титулу Лиге шампиона и забада је симболично у сам центар игралишта.
Четири године касније, преслатка мала Ксана напустила је овај свет и отишла на неко боље место.
Прошло је шест година од тада и Луис Енрике, који је у међувремену због свега што се догодило њему и његовој породици, пао у депресију успео је да настави. Као сваки рођени победник издигао се изнад тешке ситуације и наставио да ниже победе на терену.
За Ксану, зна се!
Тако је било и у величанственој минхенској ноћи 31. маја 2025. године, где је његов Пари Сен Жермен „размонтирао“ немоћни Интер.
Славили су „париски свеци“ резултатом 5:0 у нечему што је требало да буде „утакмица свих утакмица“, а фудбалски свет није добио представу какву заслужује. Каквој се надао.
Јер, на терену је постојао само један тим. И то, од првог до последњег минута. Италијани су поражени и понижени, послати кући са пет голова у мрежи.
Није било тешко погодити коме је велики човек и тренер посветио европски трофеј, који је чекао од 2015. године.
„Сваког дана свог живота, било да побеђујемо или губимо, мислим на своју ћерку. Наравно, веома је снажно у мојим мислима и у мом срцу. Иако физички није ту са нама, спиритуално јесте и увек ће бити“, рекао је Енрике.
Да све буде још емотивније и величанственије, постарали су се навијачи Пари Сен Жермена, који су на трибини развили кореографију Луиса Енрикеа и Ксане. Била је то нова верзија оне чувене сцене из 2015. године када су Енрике и његова преслатка деветогодишња ћеркица на терену прославили титулу првака Европе.
Сада је све било идентично, само је она била одевена у дрес Пари Сен Жермена и уместо заставе Барселоне, коју је тада симболично забола на центар, пред њом је била застава клуба из Париза.
Фантастичан гест навијача ПСЖ-а, човеку ком је живот одузео нешто најдраже, а он је наставио да побеђује и ушао је у историју Лиге шампиона као први стратег чији је тим славио са чак пет голова разлике у великом финалу.
Велики си Енрике...