Ђанлуиђи Донарума чинио је чуда, пре свега у двомечу са Арсеналом у полуфиналу, док у финалу против Интера практично и није имао посла. Једина одбрана Тираму у 75. минуту, што је био први шут у оквир гола неро-азура.
Самим тим, фантастични Италијан и легитимни наследник, уједно и имењак славног Буфона, потпуно заслужено се нашао међу стативама када је у питању идеалних 11 Лиге шампиона.
Човек који је „отворио“ Интер у финалу Мароканац Ашраф Хакими заузео је место крај десне аут линије, док срце одбране чине његов саиграч Бразилац Маркињос, са њим је ту још Бастони из Интера, док је леви бок резервисан за, врло вероватно, откровење сезоне – Нуна Мендеша.
С невероватном лакоћом је излазио на крај са најтежим ривалима, „стављао их је у џеп“, „хапсио“ по терену и апсолутно заслужено је заузео место у идеалном тиму.
Када су у питању двојица везних у средини терена, ту су Арсеналов Деклан Рајс који је доживео прави „бум“ против Реала са она два еврогола из слободних удараца. Други „осигурач“ је Витиња који је током читаве сезоне био тачан као сат, преносио је лопту, завршавао „прљав посао“, радио апсолутно све, и то једноставно није могло да прође незапажено и ненаграђено.
На десном крилу је Барсино чудо од детета Ламин Јамал, преко пута његов саиграч Бразилац Рафиња, док су места у шпицу напада резервисана за званично најбољег играча Лиге шампиона, и најбољег младог играча Лиге шампиона.
Није тешко погодити да су у питању Усман Дембеле и Десире Доуе. Дембеле је у финалу био двоструки асистент, док је Доуе који ускоро пуни тек 20 година, постигао два гола уз једну асистенцију, чиме је ушао у историју као најмлађи фудбалер са таквим учинком у финалу елитног такмичења.
Апсолутно заслужено, чак седморица величанствених из редова „париских светаца“ међу 11 идеалних у сезони 2024/25 Лиге шампиона.