Вуковарчанка је за хрватски портал Нет испричала да је баш у тај такси ушла јер је био први слободан. Возач јој је након вожње до загребачке четврти Пречко уредно испоставио рачун на којем се видело како је дошао до цене.
Према његовом ценовнику полазак кошта 10 евра, а сваки километар вожње 20 евра. Превоз пртљаге наплаћује 10 евра. На ценовнику стоји и да „постоји могућност нагодбе око цене“. Поред ове тарифе, таксиста има још неколико. Према једној од њих, километар кошта 30 евра, а према другој – 35.
Жена је додала да је повратну карту за воз од Винковаца до Загреба платила 30 евра те да су јој „очи испале“ кад је видела да јој је таксиста вожњу наплатио 110 евра.
„На студијском сам путовању и замољена сам да припазим на трошкове, наравно да бирам најповољнију опцију путовања – и онда ово. Искрено, не знам како ћу тај рачун правдати“, рекла је Вуковарчанка за хрватски портал.
Таксиста Иван маџар је рекао порталу да је Министарство саобраћаја приватницима дозволило да самостално формирају цене.
„Вожња госпође била је око шест километара, седам у врх главе. Рачун је правоваљан и утемељен, с мојим именом и презименом, печатом. Имам завршену вишу саобраћајну школу, високу Д категорију возача, у пракси сам пуних девет година као таксиста, плаћам пензиони и здравствено“, рекао је таксиста.
Ценовник је оправдао „општим хаосом“ у такси сервису.
„Министарство саобраћаја дозволило је на нивоу Хрватске неограничен број дозвола и слободне цене. Цене од неколико евра за такси су бесмислене. Цена треба да регулише закон на нивoу Града Загреба и других локалних заједница. Али локалне заједнице то нису учиниле, дозвољено је свакоме приватнику да одређује своје цене“, рекао је Маџар.
Додао је да Вуковарчанка путовање од Главне железичке станице од Пречког требало да плати „250 до 300“, али да јој из „хуманих разлога“ није хтео одредити ту цену и да јој је дао „најповољнију коју је могао“, те да је 110 евра „чисто прихватљиво“.
„Је ли вожња од три или пет евра где се чека сатима исплатива, услед неограниченог броја дозвола – то је апсурд. Ја имам двоје деце на студијама и 70 година. Ја не могу возити по тим ценама. Да су цене регулисане законски, да је старт три евра, а километар на пример пет – било би сулудо да наплаћујем више и да сам под тим условом наплатио 110 евра, узели би ми лиценцу. Сад ми ни Државни инспекторат нити ико други може ишта направити због ове цене“, рекао је Маџар.
Из Државног инспектората су за Нет рекли да трговац мора јасно, видљиво и читљиво истаћи износ малопродајне цене и цене за јединицу мере производа коју пружа. Додао је и да цену самостално одређује превозник и да цене нису ограничене.
Погледајте и: