Евентуална депортација Латиноамериканаца из САД у Србију и друге балканске земље, на шта према наводима агенције Блумберг притиска Вашингтон, само би још једном доказала да моћне државе дозвољавају себи да и на индиректан и на директан начин гурају своје интересе преко леђа других држава, сматра Васић.
Око пола милиона људи је велики број, а ми смо мала земља. Да дође и десет посто од тог замишљеног броја, то би за наше економске капацитете и односе унутар наше земље било доста компликовано. Примити многобројне породице, сиромашне и без довољног квалификација био би велики терет за сваку државу, а нарочито за ову групацију којој ми припадамо а која је вероватно и сиромашнији део Европе, рекао је Васић за Спутњик.
Он објашњава да је људима са тог поднебља врло тешко да се навикну на нашу културу и језик. Они махом одлазе у Америку у потрази за бољим животом и њима није циљ да дођу у југоисточну Европу. Они, чак и ако би се привремено задржали овде, упрегли би све своје снаге да се ипак после неког времена домогну Америке, сматра Васић. Тако је било, подсећа он, и са мигрантима који су на Балкан долазили из Африке, са Блиског истока, Азије, а којима су циљ биле Немачка, Француска, Белгија и сличне земље Европске уније.
Србија не спада у те категорије и када би они и дошли овде, били би у фази преживљавања, тешко би се запошљавали и на крају би пали на терет државе, што би само повећало социјалне тензије у земљи. Сигурно да то не би ишло у корист нашој држави. То не би био долазак високообразоване или стручне радне снаге, већ углавном најсиромашнијих и најмање школованих многодетних породица.
Преговоре о овако битној теми, подвлачи наш саговорник, требало би водити у парламенту и јавно, како би сви грађани Србије били упознати са чињеницама ове врло осетљиве теме.
Нико не пита мале земље
Васић каже да су Трампови сарадници раније наговестили да ће на предстојећем НАТО самиту разговарати о проблему депортације илегалних Латиноамериканаца, али да ће се обраћати земљама и владама оних држава на Балкану и уопште у Европи које су НАТО чланице. Та идеја постоји дакле од раније, истиче Васић, с том разликом што се сада круг проширује и на друге земље које нису део Алијансе.
Различит је приступ према земљама које су чланице, а различит према онима које нису део Алијансе. Оно што је проблематично за нашу позицију јесте то што смо већ видели да Европска унија, кад су њени интереси у питању, занемарује то што Србија није члан ЕУ, него покушава да је доведе у ситуацију где Србија ради себи на штету.
Трамп је проблем са мигрантима у Америци вешто користио у предизборној реторици, подсећа Васић, али се испоставило да само спровођење ове идеје није толико једноставно. Он је прво на један поприлично недемократичан начин реаговао према Мексику када је покушао да га примора да прихвати све илегалне имигранте који су преко мексичке границе ушли у САД, без обзира на то да ли су дошли или Јужне или Средње Америке. Компликована је и ситуација са Венецуелом јер њене „илегалце“ чине у добром делу политички емигранти. Мексички становници који легално и са свим потребним папирима бораве или живе у Сједињеним Државама у последње две или три године масовно се враћају у своју домовину, каже Васић, што читаву ситуацију чини још парадоксалнијом.
Прошлог месеца, уз дозволу Врховног суда САД, Трампова администрација укинула је привремени правни статус за мигранте из Венецуеле, Кубе, Хаитија и Никарагве.
© Tanjug / AP/ Julia Demaree Nikhinson
Према тврдњама Блумберга, Трампова администрација притиска Србију и друге балканске земље да прихвате мигранте депортоване из САД, што засад нису званично коментарисали ни Бела кућа, нити Стејт департмент, као ни Министарство спољних послова Србије. Прошлог месеца, уз дозволу Врховног суда САД, Трампова администрација укинула је привремени правни статус за мигранте из Венецуеле, Кубе, Хаитија и Никарагве.
Погледајте и: