Уколико би пак биогас био преточен у биометан њиме бисмо могли да подмиримо 50 одсто потреба за природним гасом, кажу стручњаци за ову област. Биогас је шест пута ефикаснији од конверзије соларне енергије у електричну, а четири пута од оне добијене од ветра.
Иницијатива за успостављање националног програма, који би подстицао производњу биометана који се добија из пољопривредног и органског отпада, односно пречишћавањем биогаса, била је ових дана тема разговора министра пољопривреде, шумарства и водопривреде проф. др Драгана Гламочића и сталног представника Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији Јакупа Берише.
Према истраживању које је спровео УНДП, биометан би у наредне четири године могао да замени до 16 одсто увоза природног гаса, а за седам година и више од 20 одсто.
За неке од најразвијенијих европских земаља биогас је већ стратешки ресурс јер доприноси смањењу емисије ЦО2, замењује фосилна горива и доноси значајне уштеде. Данска би до 2030. године у потпуности требало да замени природни гас биометаном.
Србија је традиционално пољопривредна земља са око 65 одсто покривености тла пољопривредним површинама и има добру сировинску базу за производњу биогаса. Како то искористити, колико су људи који се баве пољопривредом едуковани о томе да на сопственом имању могу да подмире своје потребе за електричном и топлотном енергијом, па и више од тога? Колика су улагања, каква нам је регулатива, има ли подстицаја?
О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професором Пољопривредног факултета у Београду, др Миладином Шеварлићем.
О емисији „Енергија Спутњика“
„Енергија Спутњика“ је емисија портала и радија Спутњик коју води МирaКанкараш Тркљa.
Теме су махом везане за енергетику и економију, локалног и глобалног карактера, а гости су стручњаци у својим пољима. Емитује се сваког уторка у 21.00.