Олман је популарност стекао стендап комедијама „Северноледени хумор, „Правда за Олмана“, „Шта нас је снашло“ и „Стручњак“. Прве кораке у свету комедије је направио у основној школи када је са друговима имитирао познате личности, али су му најзанимљивији тада били „Монтенигерси“.
Први пут је пред публику званично стао док је радио документарни филм „Пруга“ о машиновођама који су, нажалост, били сведоци разних суицида на железници. На премијери је требало да се обрати публици, али, како наводи, то је за њега био веома тежак задатак и имао је велику трему.
„Треме увек има, она је показује одговорност према публици. Међутим, она траје 15 минута пред наступ и чим изађем на бину прође. Трема нестаје када човек зна шта ће да прича, када је сигуран у то шта ће да каже и када је све сложено по фолдерима“, рекао је Олман.
Наш саговорник истиче да у стендапу постоји импровизација на самом наступу, јер је то жив програм, али да комичар мора и да посматра ситуацију, шта се дешава око њега, да реагује када неко из публике добаци нешто. Комичар, како каже, пре свега мора да буде симпатичан публици и да осети када је потребно да промени тему.
„Мислим да постоји нешто веће од нас што нам говори да је потребно се бавимо одређеним стварима или уметношћу. Ми се и не питамо нешто много, таленат нам је дат, питање је само да ли ћемо га искористити или не. Наравно да је осим талента потребан и додатни рад“, сматра наш саговорник.
Олман истиче да теме налази у проблемима и фрустрацијама, јер и хумор и уметност долазе из проблематичних и нерешених ситуација. Публика је, наглашава, увек слична и није важно да ли наступа у Србији или иностранству, једино што за одређену земљу припрема модификован садржај који је карактеристичан за то поднебље.
Да хумор нема границе доказује и прича о тенису у „Правди за Олмана“ и чувена реплика: „Има да куваш“ која је била хит на друштвеним мрежама, чак је и Јелена Ђоковић поделила тај видео.
Олман у својим наступима воли да се бави менталитетом људи на духовит начин, а како каже, људи се смеју својим особинама, манама и верује да смех често отрезни људе. Он на крају истиче да је неопходно да комичар сам пише текстове, јер једино тако своје ставове може да квалитетно пласира публици.