Земља се налази у спиралној галаксији Млечни пут, чије звезде су груписане у спиралне кракове који су савијени око центра галаксије.
Друге галаксије су елиптичне – јајастог облика – а неке су неправилне, са разним облицима.
Пре рачунања броја звезда у универзуму, астрономи прво морају да процене број галаксија. Ради тога праве веома детаљне слике малих делова неба и броје све галаксије које виде на тим сликама.
Тај број се онда помножи са бројем слика потребних за снимак читавог неба. Резултат је да постоји око 2.000.000.000.000 галаксија у универзуму.
Не зна се тачно колико звезда има у свакој од та два билиона галаксија. Већина је толико удаљена да нема начина да се то каже прецизно.
Међутим, можемо добро проценити број звезда у нашем Млечном путу. Те звезде су такође разноврсне и имају велику разноликост величина и боја.
Наше Сунце, бела звезда, средње је величине, тежине и врелине: 15 милиона степени Целзијусових у свом центру. Веће, теже и врелије звезде имају тенденцију да буду плаве, као Вега у сазвежђу Лира. Мање, лакше и тамније звезде су обично црвене, као Проксима Кентаура. Осим Сунца, то нам је најближа звезда.
Црвене, беле и плаве звезде емитују различите количине светлости. Мерећи ту звездану светлост – посебно њену боју и бљештавост – астрономи могу да процене колико звезда садржи наша галаксија.
Тако је откривено да Млечни пут има око 100 милијарди звезда. Користећи Млечни пут као модел, можемо помножити број звезда у типичној галаксији (100 милијарди) са бројем галаксија у универзуму (два билиона).
Добија се апсолутно запањујући број – има отприлике 200 милијади билиона звезда у универзуму – или 200.000.000.000.000.000.000.000. Број је толико велики да га је тешко замислити. Пробајте овако: то је око 10 пута број чаша воде у свим океанима на Земљи, пренео је "Јаху њуз".
Мислите о томе следећи пут кад будете гледали у ноћно небо и запитајте се шта дешава у билионима светова који круже око свих тих звезда.
Погледајте и: