НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

На стотине мистериозних џиновских вируса откривено у океану

Научници са Универзитета Мајами употребили су специјални компјутерски софтвер како би идентификовали геноме микроба у узорцима морске воде, укључујући 230 џиновских вируса раније непознатих науци.
Sputnik
Идентификација ових вируса је битан део разумевања живота у океану, а нарочито опстанка морских организама познатих као протисти, међу којима су алге, амебе и бичари.
Боље разумевање диверзитета и улоге џиновских вируса у океану и њихове интеракције са алгама и другим океанским микробима може помоћи у предвиђању и контролисању штетног цветања алги, опасности по здравље људи на Флориди и широм света.
Захваљујући брзом напретку на пољима геномских база података, аналитичких инструмената и компјутерских програма, процес откривања џиновских вируса је сад знатно лакши него раније, што научницима даје нове увиде у начин ширења и понашање тих вируса.
На пример, џиновски вируси су често одговорни за смрт фитопланктона, сићушних, фотосинтетичких организама обично присутних у океанима, језерима и рекама. Ови организми су битни за морски живот и ланце исхране, и производе огромне количине Земљиног кисеоника, тако да веће знање о вирусима који их нападају може помоћи у циљу заштите.
Поред 230 нових џиновских вируса, студија је идентификовала 569 нових функционалних протеина, девет укључених у фотосинтезу. Изгледа да су вируси у неким случајевима способни да преузму фотосинтетичке функције својих домаћина како би добили енергију потребну да преживе.
„Открили смо да џиновски вируси имају гене укључене у ћелијске функције као метаболизам угљеника и фотосинтеза, традиционално присутне само у ћелијским организмима“, кажу аутори. „Ово сугерише да џиновски вируси играју огромну улогу у контролисању метаболизма домаћина током инфекције и утицају на морску биогеохемију“.
Откривени џиновски вируси су распоређени у два постојећа реда: имитервиралес и алгавиралес. Ове групе користе различите стратегије инфицирања, с тим да су имитервиралес генетски најсложенији, што указује на флексибилнију „животну стратегију“ која потенцијално омогућава вирусу да преживи у разноврснијим домаћинима.
Знамо да смо само загребали површину на путу до пуне слике живота у океанима: свака кап морске воде садржи бројне вирусе и морски живот заправо помаже да се заштитимо од многих, кажу истраживачи, преноси Сајенс алерт.
Велики број вируса чека да буде откривен и каталогизован – и стављен у контекст са океанским екосистемима и здрављем. Ова студија је омогућила стварање оквира за унапређење постојећих инструмената за детекцију нових вируса, што би могло допринети нашој способности да надгледамо загађење и патогене у воденим зонама.
Погледајте и:
Коментар