Врањеш је на трибини „БиХ у слепој улици – година расплета“ додао да се кратковидост бошњачке политичке елите огледа у илузији да ће им Шмит направити унитарну државу у којој ће владати заједно са партнерима „комшићевског типа“.
БиХ – слепа улица и правни ћорсокак
БиХ је оптерећена многим неуставним реалностима толико да се заиста може сматрати слепом улицом, правним ћорсокаком, рекао је шеф представништва Републике Српске у Србији Млађен Цицовић.
„Да је добре воље у Федерацији БиХ, бар упола мање колико је има у Републици Српској, све би се могло разрешити заиста једноставно: само да Председништво БиХ, Парламентарна скупштина БиХ и парламенти ентитета усвоје документ којим се укида све што није по Уставу БиХ, по Анексу 4 Дејтонског споразума. Али како добре воље у Федерацији БиХ за суживот са Републиком Српском никад није било, слепа улица БиХ остала је простор из којег би најбоље било једноставно изаћи. Нелегалног странца признао је само један ентитет, Федерација БиХ, а странац се заиграо па би да ровари по Републици Српској, јер жели јединствену, без ентитета БиХ.“
Да је јединствена БиХ била могућа не би дошло до рата, до оноликог страдања и жртава, и не би тек Дејтонски споразум донео мир и истовремено друштвено уређење – два ентитета и три народа, додао је Цицовић.
Без српског јединства све су приче бесмислене
Српски национални корпус веома је подељен и уколико се не обезбеди елементарно јединство, и у Србији и у Републици Српској у вези са елементарним питањима националног преживљавања, онда су све остале приче прилично бесмислене, сматра проф. др Дарко Танасковић.
Према Танасковићу, морали бисмо постати свесни да не живимо више у време мира него у време рата у ком се решавају неке од најкрупнијих дилема света, а у том случају Срби су мали и безначајни.
„Уколико унутар српског националног корпуса постоји такав степен нејединствености у вези са основним питањем наше националне егзистенције, онда мислим да било каква техника, промишљање, дипломатија и остало, не може много да нам помогне. Нека нада постоји да би се код Срба могао постићи тај степен јединства који би тек онда омогућио да искористимо евентуалне маневарске просторе који постоје од велике кризе. И да нађемо маневарски простор који се може искористити, а ја не мислим да га сада нема. Али да ли ће до тога доћи, када ће до тога доћи? Мој утисак је да овде треба да падне или неки велики снег, или да дође до велике поплаве, или да почну да нас бомбардују и онда да се испољи негде из дубине тај ендемски осећај националног јединства.“
Нестао „протекторски ауторитет“
Позиција Републике Српске никад није била боља јер кад је реч о спољној политици, Република Српска на својој страни има све три суперсиле – Русију одавно, отворено и директно, Кину нешто дискретније и САД под Трампом – пасивно, сматра проф. др Ненад Кецмановић.
Кад је реч о унутрашњој ситуацији, Кристијан Шмит је изгубио „протекторски ауторитет“ тако да његове одлуке више нико озбиљно не схвата, чак ни у Сарајеву, додао је Кецмановић.
„Унутрашњи и спољни контекст јесте врло повољан, међутим он се из дана у дан драматично мења. У међувремену, од првог позива за ову трибину до њеног одржавања избио је иранско-израелски рат који је индиректно, атак на БРИКС и много тога може глобално да промени. ОЕБС је, или најпре британски министар спољних послова најавио план да се 50.000 миграната из ЕУ пребаци у БиХ. Русија ће победити у Украјини али како ће Путин и Трамп склопити мир и где ће бити зауставна линија фронта? Како ће се понашати Европа у целини и деловима и да ли ће у САД контрареволуција дубоке државе срушити републиканског председника.“
Тако да је због свега тога питање да ли у овим недељама, месецима и годинама Република Српска судбоносно пропушта прилику да искористи право на самоопредељење до отцепљења, или не треба да се залеће и да у тишини брани то што има, упозорио је Кецмановић.
Повољна ситуација за офанзиву Српске
Незадовољство Републике Српске кршењем Дејтонског споразума „учињено је присутним“ на међународном плану, а да то, супротно досадашњој пракси, не наилази на унисоно и претеће одбацивање чак и колективног Запада, који је све мање колективан, рекао је стручњак за геополитику Миломир Степић.
Штавише, политичке уши у Вашингтону, Бриселу, Лондону и Паризу нису више тако глуве за бањалучку идеју о новом договору, а ако он у догледно време не буде могућ, онда о раздруживању, што је у постојећем тренутку не мали успех, оценио је Степић.
„Сада је повољна геополитичка констелација за офанзивно дипломатско и унутарполитичко деловање на деконструкцији муслиманског залагања за сопствену хегемонију и унитарну државу а прикривеног разним офуцаним наративима. Као што су 'награђивање геноцида', 'прикривање сецесије', 'грађански концепт', 'функционалност државе', 'равномеран регионални развој', 'једна политичка адреса', 'један човек – један глас', 'евроатлантске интеграције'и сличних покушаја образложења зашто хоће унитарну државу где ће они бити хегемони, а остали раја. На спољнополитичком плану потребно је још више инсистирати да се централистичке тежње сарајевске номенклатуре заснивају на фикцији да ће се испунити наводна усмена обећања претходних америчких администрација, те да производе неприхватљиво кршење Дејтона и изазивају латентну нестабилност.“
На унутрашњој, односно БиХ сцени требало би упорно указивати на апсурдност муслиманских настојања да управљају читавом земљом кад су пре рата били већина само на четвртини њене територије, додао је Степић.
На трибини „БиХ у слепој улици – година расплета“ говорили су и декан Факултета безбедности у Бањалуци др Предраг Ћеранић, политиколог Александар Павић и новинар РТ Балкан Небојша Малић.
Погледајте и: