1 / 22
На месту где се обронци Пелистера спуштају у плодну Пелагонију сместио се један од најдуговечнијих градова Балкана - Битољ, град у коме се на сваком кораку виде остаци славног времена, место који је српска војска два пута ослобађала
© Sputnik / Лола Ђорђевић
2 / 22
Словенски назив града Битола потиче од речи Обител која је у средњем веку коришћена за манастирско братство, односно заједницу монаха. Временом су Словени заборавивши своју реч, из Обител престали да изговарају глас О, па је управо то разлог што се град назива Битољ на српском, Битола на македонском, Битоля Битоља на бугарском.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
3 / 22
Због своје дуге историје, током које је мењао царства и империје, Битољ је имао много имена. Грци су град звали Монастири а тај назив су од њих преузели и Турци и Млечани.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
4 / 22
За време отоманске власти град се звао Манастир, што су Турци и Албанци усвојили од Грка. Након победе српске војске у Битољској бици, 1913. ослобођеном граду је враћен словенски назив Битола који није мењао до данас.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
5 / 22
Битољ је у турско доба био центар румелијске области и једна од три највеће војне области у целој турској царевини. Османлије су оставиле бројне трагове у овом граду, који су сачувани до данас.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
6 / 22
Османлије су у 19. веку у Битољу имале стационирано између 40.000 и 50.000 војника и Војну гимназију (Манастирску војну средњу школу) коју је 1896. похађао турски реформатор Кемал Ататурк.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
7 / 22
Битољ је дуго времена носио епитет "најконзулскијег" града на Балкану. Прва три страна конзулата у Битољу отворена су око 1853. године. Били су то француски, британски и немачки. На врхунцу своје славе Битољ је имао двадесет конзулата
© Sputnik / Лола Ђорђевић
8 / 22
Убрзо су, отварајући своја конзуларна представништва у Битољу, бригу за обесправљену рају, исказале и друге државе попут Француске, Грчке, Русије, Србије, Италије, Аустроугарске, Румуније…
© Sputnik / Лола Ђорђевић
9 / 22
Први српски конзулат у Битољу је свечано отворен 25. априла 1889. године. Први конзул био је Димитрије Боди, човек који ће са својим првим сарадником Браниславом Нушићем ударити темеље српској дипломатији у Македонији
© Sputnik / Лола Ђорђевић
10 / 22
Мала варошица подно Пелистера постала је место атентата на руског конзула. Великог борца за права православне раје, коју су Турци злостављали и затирали, руског царског конзула племићког рода Александра Аркадијевича Ростоковског, 8. августа 1903. убили су двојица турских аскера албанске националности
© Sputnik / Лола Ђорђевић
11 / 22
Победа српске војске у Битољској бици у Првом балканском рату означила је крај турске владавине у Битољу. Дана 6. новембра 1912. године, варош је ослобођена, да би на исти дан, четири година касније 6. новембра 1916.
био поново ослобођен од Немаца и Бугара у Првом светском рату.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
12 / 22
У борбама за ослобођење Битоља погинио је велики број српских војника. Њих 1371. је сахрањен на Српском војном гробљу у јужном делу Битоља
© Sputnik / Лола Ђорђевић
13 / 22
"Битољ је први српски град ослобођен испод освајачева јарма" записао је чувени доктор Арчибалд Рајс који је новембра 1916. године, заједно са српском војском, ушао у тек ослобођену варош под Пелистером.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
14 / 22
За време бугарске окупације града вршена је масовна бугаризација грађана и преименовања презимена.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
15 / 22
Православна Црква Св. Димитрија подигнута је 1830. године, прилозима грађана који су скупили између себе 184.662 турска гроша. У цркви која је била под јурисдикцијом Цариградске патријаршије причешћивали су се Срби. Тако је у јесен 1900. године ту причешћена сва српска омладина, која је похађала основне школе и гимназије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
16 / 22
Након завршетка Првог светског рата, Битољ је укључен у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, касније названу Краљевина Југославија. Охридски, Битољски и Тиквешки округ су 1922. спојени у Битољску област, која је обухватала читав јужни део вардарске Македоније
© Sputnik / Лола Ђорђевић
17 / 22
У Битољу је 1922. године основана богословија СПЦ, на чијем челу се налазио епископ Николај Велимировић.Уставом СПЦ из 1931. спојена је са Охридском у Охридско-битољску, са седиштем у Битољу.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
18 / 22
На Широком Сокаку (једном однајдужих корзоа у Европи) налази се биоскоп Манаки посвећен браћи Манаки, пионирима кинематографије у тада отоманском делу Балкана. Браћа Манаки отворили су 1921. године биоскоп у Битољу. Један од браће је у свом атељеу фотографисао српског краља Александра приликом његове посете Битољу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
19 / 22
У непосредној близини Битоља налази се Антички град Хераклеа Линкестис, који је још у 4. веку пре нове ере подигао Филип Македонски, отац Александра Македонског
© Sputnik / Лола Ђорђевић
20 / 22
Сахат кула у центру Битоља један од његових симбола. Изграђена је 1830-их, заједно са црквом Светог Димитрија. Према легенди, током њене градње, османске власти су из локалних села покупиле 60.000 јаја, како би њиме додатно учврстиле малтер.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
21 / 22
Док је пре више од једног века, руски конзул штитио православну рају од зулума турског окупатора, данас је руски конзулат у Битољу затворен. Дипломатско представништво смештено на тргу Магнолија је под притиском Запада затворено 2022. године
© Sputnik / Лола Ђорђевић
22 / 22
Данас су у Битољу смештена конзуларна представништва дванаест држава, те га многи због тога и даље називају градом конзула, иако се у данашњој вароши види само део његовог сјаја
© Sputnik / Лола Ђорђевић