Сматра се да је делимично одговорна за смрт неколико људи који су ушли у гробнице, укључујући Тутанкамонову 1923. године и ону пољског краља Казимира IV Јагеловича 1973. године.
Сада су научници открили да су њене смртоносне споре погубне и за леукемију па се надају да ће започети с тестирањем на животињама, пре него што коначно пређу на људе.
Природна апотека
"Природа нам је дала ову невероватну апотеку, на нама је да откријемо њене тајне", рекла је Шери Гао, ванредна професорка хемијског и биомолекуларног инжењерства на Универзитету Пенсилванија.
"Гљивице су нам дале пеницилин. Ови резултати показују да још много лекова добијених из природних производа тек треба да пронађемо", додала је она.
Aspergillus flavus може да мирује вековима и да се поново активира тек пошто се "узнемири". Познато је да расте на житарицама, које су често убациване у гробнице као гробни прилози.
Након што су археолози отворили Тутанкамонову гробницу, низ прераних смрти међу тимом за ископавање укључујући смрт лорда Карнарвона, британског покровитеља ископавања, Џорџа Џеја Гулда, финансијера и Артура Мејса, египтолога, подстакао је гласине о фараоновој клетви. Али, стручњаци су касније теоретизовали да би у питању могла да буде гљивица, која је можда мировала хиљадама година.
Седамдесетих година прошлог века, десетак конзерватора ушло је у гробницу Казимира IV у Пољској и у року од неколико недеља, њих десет је умрло. Каснија истраживања открила су да гробница садржи Aspergillus flavus.
Снажан медицински потенцијал
У новој студији, научници су проучавали десетак сојева Aspergillus flavus како би видели производе или ишта што би се могло пренаменити као лек. Открили су снажне молекуле за борбу против рака, које су назвали асперигимицини.
Чак и без модификације, асперигимицини су показали снажан медицински потенцијал против ћелија леукемије.
Асперигимицини су се показали једнако добри као и цитарабин и даунорубицин, два лека која се десетинама година користе за лечење леукемије.
Даљим експериментисањем истраживачи су открили да асперигимицини делују тако што ометају процес деобе ћелија рака.
„Ћелије рака се неконтролисано деле. Ови спојеви блокирају стварање микротубула, који су битни за деобу ћелија„, истакла је др Гао, пренео је „Телеграф“.
Погледајте и: