Двомесечни референдум на коме су се грађани Мађарске изјашњавали о могућем уласку Украјине у Европску унију резултирао је са 95 одсто оних који су овој идеју рекли – не.
Очекивани резултати
То је рекло око два милиона Мађара учесника референдума што је према речима мађарског премијера Виктора Орбана „снажан мандат“ да брани став Будимпеште на самиту у Бриселу.
Дипломата и бивши амбасадор Србије у Мађарској Раде Дробац за Спутњик каже да га није изненадио овако висок проценат гласова те да је он очекиван из више разлога.
„Прво, Будимпешта је сличан став већ дуже време најављивала кроз сваку тему која је везана за Украјину. Одбијала је да да помоћ, оружје и ангажовање у вези са Украјином и сасвим је логично да је наставила са таквом политиком. Друго, проценат од 95 одсто грађана обавезује сваку озбиљну и одговорну владу да такав став својих грађана послуша,“ истиче Дробац.
На жалост, додаје он, то није пракса и у ЕУ где се став народа углавном занемарује за рачун неких дугих интереса.
„Али у сваком случају Мађарска је земља која изузетну пажњу поклања националним питањима и националном интересу и када је она у питању то не чуди. Иначе, питања везана за Украјину у Мађарској нису од јуче - још од самог почетка кризе 2004. године, па 2014. године став украјинских власти према мађарској мањини у Украјини није био на задовољство Мађарске, и они су врло оштро и отворено све време протестовали због тога,“ подсећа Дробац.
Украјина се замерила Будимпешти
Будимпешта, каже он, није заборавила да је Украјина мађарској мањини забрањивала да користе свој језик и негују своју културу и то у Мађарској у народу, али и у власти никада није заборављено.
„Мађарска не жели компликације и проблеме и то је јасно, али је исто тако јасно и да је Украјина односно боље речено Запад на губитку и сада инсистирати на томе да Украјина уђе у ЕУ заиста нема смисла. Такође, ако се гледају принципи које ЕУ заступа онда делује и необично и егзотично да се држава која је у фактички ратном стању прима у ЕУ,“ напомиње Дробац.
Лицемерје ЕУ, или боље речено парадоксм огледа се, каже бивши амбасадор, у томе да Србију не примају у ЕУ због тога што не признаје тзв. Косово као државу које су управо они и отели од Србије.
Озбиљна недоследност ЕУ
„То је недоследност саме ЕУ која је врло неозбиљна за једну организацију. Мађарска при том има и одређене и јасне односе са Русијом и не видим зашто би се она сукобљавало са Москвом због Украјине која је по многима већ изгубљен случај. С друге стране опет Брисел нема шта да приговара Мађарској због референдума јер је то њено унутрашње питање,“ каже он.
Дробац се међутим прибојава да, и поред чврстог става Мађарске по овом питању и правила ЕУ о заједничкој спољној политици, лако може да се деси да Брисел нађе начин да неком уредбом или нечим сличним направи преседан по коме неће бити потребна сагласност свих чланица за пријем Украјине у ЕУ.
Резултати мађарског референдума биће, према наводима медија, и једна од теме на Самиту лидера ЕУ у Бриселу који је данас почео а где би требало да се разговара проширењу ЕУ, економским изазовима и актуелним дешавањима у Украјини и на Блиском истоку. На дневном реду су и европска одбрана и безбедност, миграције, приправност и унутрашња безбедност, а посебно место међу темама заузеће и Западни Балкан.