После више од две деценије Милош Теодосић ставио је тачку на богату и изузетно успешну каријеру, а своју одлуку објавио је путем емотивног саопштења.
„Драги пријатељи, поштовани љубитељи и познаваоци кошарке,
Пре свега хвала вам на 30 година заједничке борбе, уживања, радости и туге. Дошао је тренутак да се опростим од једне фазе своје љубави према магичној игри под обручима.
Иза мене, иза нас, је много жеље, борбе, одрицања. Освојених трофеја, али и изгубљених финала. Све је то кошарка и све је то живот. И ја не бих ништа од тога мењао, баш све бих - опет исто!
Хвала мојим Ваљевцима, мојој Србији. И свим тренерима уз које сам имао прилике да учим кошарку.
Нисам је (још) научио до краја. Размењиваћемо знање и искуство још дуго она и ја. До краја живота.
Не бих посебно истицао појединце, одлучујуће минуте, најважније утакмице... Јер, сваки од тих „детаља“ (тренери, саиграчи) били су важни за моју каријеру.
Највећа захвалност иде мојој породици. И највећи понос је код њих. У последње време, схватио сам да је највеће богатство моје играчке каријере – имаћу шта да показујем деци! Само да још мало порасту... Пред њима ћу бити и јесам – најиспуњенији.
Не бих да правим личну грешку на крају, па иде једна групна порука: „Неизмерно ХВАЛА сваком, али дословце, сваком саиграчу. Сви сте ви од мене правили бољег кошаркаша. Памтим то“.
Сви ми играмо за навијаче и због њих. Зато, хвала и њима, искрено и од срца. Пријали су аплаузи и подршка. Критике мотивисале, звиждуци јачали. Без обзира на клупску припадност, навијач увек захтева поштовање нас због којих су дошли у дворану. Током каријере нисам много читао коментаре нити обраћао пажњу на друштвене мреже, али сам јако добро осећао сваки уздах у хали. И сваки мук. Одатле долази инспирација, због тога тераш себе да будеш бољи. И сад, да не одступим много од себе, а познато је да емоције нисам много отварао за јавност, ову ипак желим и морам да поделим: жеља ми је да се зна како сам каријеру завршио у клубу који у мом срцу има – доминантно место.
О љубави према Србији, игрању за њен грб и под вољеном тробојком, рекао сам све на паркету. Речима је немогуће описати тај јединствени, дивни осећај који још тиња у мени. Моја отаџбина ће за мене заувек остати најважнија и највољенија.
Још једном хвала кошарко, видимо се и надаље, само без патика, дреса и шортса“, стоји у саопштењу Милоша Теодосића.
Каријеру је започео у ФМП-у 2004. године, да би у периоду од 2005. до 2006. године носио дрес Борца из Чачка. Од 2007. до 2011. играо је у Олимпијакосу, а 2010. понео је звање најкориснијег играча Евролиге (МВП). Са грчким тимом освојио је национални Куп 2010. и 2011. године, а уједно је у оба наврата био МВП финала.
После Олимпијакоса преселио се у Русију где је за московски ЦСКА наступао до 2017. године. Са славним руским клубом годину дана пре одласка освојио је Евролигу. Током боравка у ЦСКА мађионичар из Ваљева у два наврата је био најбољи асистент елитног европског такмичења. Са клубом из Москве освојио је и шест титула ВТБ лиге.
Из Русије је уследио одлазак у НБА лигу, прецизније у Лос Анђелес где је Теодосић обукао дрес Клиперса. У Европу се вратио 2019. године и игао је за Виртус до 2023. године, да би стигао у Црвену звезду где је одлучио да заврши каријеру.
Са црвено-белима је освојио АБА лигу, два купа и титулу шампиона Србије.