Овако филозоф и истраживач-сарадник у Институту за политичке студије Андреа Јовановић коментарише појаву бизарног снимка створеног путем вештачке интелигенције који извештава о убиству које се није десило. Лажни прилог праћен гласом водитељке РТС-а која у измишљеном Дневнику говори о „убиству“ кардиохирурга др Миљка Ристића пуштен је у етар, а сам доктор Ристић рекао је како ово није први пут да му дословно ,,намештају" сопствено убиство.
Јовановићева каже да нова времена стварају нове проблеме, па је тако нешто што се сматрало малтене необоривим доказним материјалом, попут снимка или слике, почело да губи своју улогу. Судови већ неко време користе програме и софтвере који препознају измена гласа, фотошоп и сличне дигиталне манипулације како би установили шта је право а шта није, а слична ствар мораће да се примени и на вештачку интелигенцију.
Лажне вести све теже препознати
Када дигитални материјал дође до суднице користе се софтвери за распознавање, али што се тиче обичних грађана, штета је већ направљена чим се материјал објави. Највећи број људи који погледа монтиран снимак неће одређивати његову аутентичност, нити ће сумњати да је провера уопште неопходна.
Фејк њуз је постојао и пре интернета, само што су са његовом појавом те лажне вести добиле могућност да обиђу читав свет у неколико тренутака, стижући до огромног броја људи. Раније је било довољно написати одређену вест без икаквих доказа па да велики број људи у њу поверује, а камоли да се направи читав снимак са монтираним аудио и видео материјалом, рекла је Јовановићева за Спутњик.
Уз ово треба имати у виду генерацијске разлике, додаје она, јер што су људи млађи и што је интернет био присутнији у њиховом одрастању и животима, то ће они пре препознати ову врсту преваре, свеснији свих могућности злоупотреба. Са друге стране, генерације које нису одрастале уз савремене технологије најчешће уопште не сумњају у аутентичност онога што се појављује на мрежама.
Прогнозира се да ће за мање од две године вештачка интелигенција одавно превазићи људе по мерилима многих параметара.
Једини начин да се боримо против оваквих превара, сматра наша саговорница, јесте да се и држава укључи у њихово разоткривање.
Питање је какве су намере држава када је реч о доношењу закона о контроли оваквих материјала. Делује ми да ни западни свет ни ми који смо његов део не радимо ништа по том питању, за разлику од неких других држава, попут Кине, која активно сузбија и контролише сав онлајн материјал.
Зашто циљају докторе?
Поред Ристића, који је случај пријавио надлаженим органима, и други доктори у Србији су били мета намештених снимака или једноставно лажних вести везаних за њих и рад којим се баве. У Ристићевом случају, лажни снимак наводи да је убијен од стране фармакомафије јер је развио универзални лек за који није смело да се сазна.
Овај случај повлачи дубља питања која се тичу поверења у здравствени систем и фармакологију, што је опет у великој спрези са, условно речено, теоријама завере које у великој мери увозимо са Запада, првенствено из Америке. То није нешто што је аутентично нашем друштву, већ је последица интернета и уплива страних култура.
Са једне стране, каже Јовановићева, постоји група људи који имају одређени интерес и новчано профитирају од ширења теорија завере, али додаје да су они малобројни. Највећи број људи искрено је забринут за дешавања у свету и склони су да чак и без опипљивих доказа крену да шире овај наратив, убеђени да доприносе ширењу истине.
Многобројни случајеви злоупотреба у пртоеклих неколико деценија, првенствено у Америци, пољуљали су поверење људи у фармацеутску индустрију широм света.
© Sputnik / Vladimir Trefilov
/ Наша саговорница објашњава да је у протеклих неколико деценија у Америци долазило до гомиле различитих случајева где се доказало да су велике фармацеутске компаније лагале и правиле озбиљне проблеме за које никада нису истинске одговарале пред судом или било ким. Када би се нешто и разотркило, каже Јовановићева, никада не би долазило до суђења већ би се потписао уговор о поверљивости или би се оштећени исплатили како би се све заташкало од јавности. Ово с разлогом рађа неповерење код људи, додаје она.
Уколико сте просечна особа која живи у данашњем свету који је по много чему прилично застрашујући и нетранспарентан где људи константно имају осећај да им неко ради о глави, приликом чега је тај осећај по питању многих ствари највероватније исправан, где се мали човек не пита ни за шта, прилично је разумљиво што се овакве приче шире. Када данашњи човек у данашњем свету дође до теме здравља, односно некад и самог питања живота или смрти, нечега што га се најдиректније тиче, ту се он осећа најугроженијим. Управо смо због те несигурности и забринутости склонији да преувеличамо ситуацију или да поверујемо онима који пуштају разноразне теорије завере међу становништво.
Баш због тога што је обичан човек с правом забринут и склон да поверује у теорије завере, овакве приче као што је лажно убиство доктора Ристића испливаће на површину и неко ће ту забринутост искористити на најгори могући начин. Због тога је важно развити законе и механизме који овакве ствари стављају под контролу, закључује Јовановићева.
Погледајте и: