Две различите методе тестирања откриле су да стене из подручја Зелени камени појас Нувуагитук у северном Квебеку датирају од пре 4,16 милијарди година, из еона Хадија. Еон је добио име по старогрчком богу подземља, Хаду, због пакленог пејзажа за који се сматра да је тада постојао на Земљи.
Истраживање показује да Зелени камени појас Нувуагитук садржи преживеле фрагменте најстарије Земљине коре, најудаљеније чврсте љуске планете. Стене Нувуагитук углавном су метаморфне вулканске стене базалтног састава. Метаморфна стена је врста која се мењала под утицајем топлоте и притиска током времена. Базалт је уобичајена врста вулканске стене.
Стене тестиране у новој студији назване су интрузије. То значи да су настале када је магма, растопљена стена, продрла кроз постојеће слојеве стена, а затим се охладила и очврснула под земљом.
Истраживачи су применили две методе засноване на анализи радиоактивног распада елемената самаријума и неодимијума који се налазе у њима. Обе су донеле исти закључак — да су стене старе 4,16 милијарди година.
До сада су најстарије познате стене биле старе отприлике 4,03 милијарде година и налазиле су се на канадским северозападним територијама, истакли су. Док су узорци из Нувуагитук сада најстарије познате стене, датирани су и сићушни кристали минерала циркона из западне Аустралије на 4,4 милијарде година.
Хадиј се протезао од формирања Земље пре отприлике 4,5 милијарди година до пре 4,03 милијарде година. На почетку тог еона догодио се огроман судар за који се верује да је резултирао формирањем Месеца. А до тренутка када су се формирале стене Нувуагитук, Земља је већ почела да постаје препознатљивије место, преноси Сајенс алерт.
Погледајте и: