Хвалоспеви из Хрватске: Какве то вредности Приштина може да понуди Савету Европе

После црногорског министра спољних послова Ервина Ибрахимовића, који је недавно навео да је један од главних спољнополитичких циљева владе у Подгорици подршка чланству Приштине у Савету Европе, са истом намером огласио се и шеф хрватске дипломатије Гордан Грлић Радман.

Очекивана реакција

Хрватски министар није штедео речи хвале на рачун Пиштине па је тако навео да би по мишљењу Хрватске пријемом Косова у Савет Европе била испуњена “темељна мисија промоције демократије, људских права и владавине права широм Европе“.

Оно што је Грлић Радман у овом хвалоспеву Приштини изоставио јесте и неки пример због кога је Приштина заслужила овакве епитете од стране Хрватске.

Сарадник Института за Европске студије правник Душан Илић сматра да је овакав след догађаја очекиван, поготову ако се узме у обзир савезништво које Хрватска и тзв. држава Косово имају већ дуго времена, још из доба СФРЈ.

„Недавно смо имали прилику и да видимо да се Хрватска, Албанија и Приштина удружују и у војни савез, а јасно је против кога је он усмерен. То је и логично, јер Хрватска је са косовским Албанцима учествовала у етничком чишћењу Срба на простору где су Срби живели вековима - и у Крајини, и у Старој Србији, тако да је у том контексту јасно овако пожртвовано ангажовање Хрватске по овом питању,“ истиче Илић.

Враћање дуга

Илић каже да га није изненадило ни ангажовање званичне Подгорице, имајући у виду да је она и устројена као анти-Србија 2006. године, а да се при том не враћамо, како каже, на 1945. годину када је као федерална јединица СФРЈ служила само као брана изласку Србије на море.

„Свака тамошња влада, чак и ова садашње која је сменила режим Мила Ђукановића мора да прати тај колонијални дискурс – од признања независности тзв. Косова, што је и антисрпски и антируски курс. Из овог угла гледано не треба да нас чуди ни њихово ангажовање по питању пријема тзв. Косова у Савет Европе. Наравно, нећемо да помињемо оне проблематичније везе која Црна Гора има са Приштином још из времена Ђукановића, па тако ове поступке можемо да гледамо и као неку врсту дуга, коју Подгорица враћа политичким елитама у Приштини,“ наглашава саговорник Спутњика.

Сличне вредности

На питање да ли би нешто од наведених епитета евентуално тзв. Косово заиста и донело својим уласком у Савет Европе, како тврде њихови фанови из Загреба и Подгорице Илић каже:

„Мислим да се одговор јасно намеће имајући у виду да је члан Савета Европе и Украјина која забрањује Руску православну цркву, Естонија, Летонија или Литванија које прогоне руски језик и народ и које на тај начин велики део свог становништва држе у апартхејду зато што је „неподобног порекла“… Суштински, и сам Савет Европе као организација која је шира од Европске уније данас баштини оне стара европске вредности које су баштинили њихови претходници четрдесетих година, 20. века када су такође имали „уједињену Европу“ на сличним идеолошким позицијама које су се очитовале кроз покушаје истребљења Срба, Јевреја и других углавном словенских народа.“

Овакве „вредности“, закључује Илић, у мало другачијим околностима, данас заступа и тзв. Косово, јер је етнички очистило од Срба већи део територије Косова и Метохије што их практично и квалификује да уђу у један овакав клуб држава.

У току је заседање Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру, односно летња пленарна седница која се одржава од 23. до 27. јуна.

РЕГИОН

Власт Црне Горе игра како јој Брисел каже

21 Јун, 18:15