„Односи Цркве и државе су се током векова мењали. Данас демократске државе декларишу модел одвојености Цркве од државе, односно аутономност верских организација, њихову самосталност у доношењу одлука које се тичу унутрашњег живота, као и поштовање државе према унутрашњим правилима живота Цркве. Оно што се сада дешава у Јерменији представља јасно и грубо кршење тог принципа. Држава не сме да се меша у унутрашњи верски живот — то неће донети ништа добро“, рекао је Легојда, коментаришући ситуацију око Јерменске апостолске цркве, између осталог хапшење архиепископа Баграта Галстањана.
Према његовим речима, религија се данас у целом свету враћа из периферије друштвених и политичких односа у њихов центар.
Хронологија обрачуна јерменског премијера Николе Пашињана са Јерменском апостолском црквом (ААЦ):
У децембру 2020. после ескалације у Нагорно Карабаху католикос Гарегин Други позвао је премијера да поднесе оставку;
У јуну 2021. Пашињан је запретио ААЦ револуцијом;
Нови сукоб избио је прошле године када су земљу захватили протести: демонстранти су захтевали оставку Пашињана, прекид процеса разграничења са Азербејџаном а противили су се и предаји неких пограничних територија Бакуу.
Лидер демонстраната постао је архиепископ Баграт Галстањан, који предводи и покрет "Света борба";
У среду 26. јуна Истражни комитет Јерменије оптужио је покрет за припрему терористичких напада и преузимање власти; владика и 15 његових присталица су ухапшени;
МУП Јерменије је 17. јуна саопштио да је спровео оперативне радње у кући бизнисмена и директора групе компанија "Ташир" Самвела Карапетјана;
Бизнисмен је подржао ААЦ у случају напада Пашињана; против њега је подигнута оптужница за позиве на свргавање власти и одређен му је двомесечни притвор.