Овако новинар Небојша Малић оцењује одлуку администрације америчког председника Доналда Трампа да укине санкције уведене Гаспромбанци, које су онемогућавале изградњу нуклеарне електране „Пакш 2“ у Мађарској.
Вест је објавио мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто уз коментар да у Вашингтону у Белој кући седи председник који у Мађарској види пријатеља.
Пријатељски гест према пријатељу и савезнику
Према Малићевим речима, потез америчке владе могао би да се гледа и кроз визуру преговора о нормализацији односа између Москве и Вашингтона. У том смислу, каже он, то је пружање руке пријатељства са америчке стране. Међутим, то је пре свега пријатељски гест према Мађарској која много добија пројектом изградње нових реактора у нуклеарној електрани активној од средине осамдесетих година.
„Орбан и његова власт су јако пријатељски расположени према Трампу и према МАГА републиканцима, док су били под бившим Бајденовим режимом били под репресијом бившег амбасадора, када су и уведене санкције. Тако да мислим да је ово покушај Трампа да учини услугу Орбану и Мађарској и омогући им енергетски развој, јер Американцима је јасно да без енергије нема привреде“, сматра Малић.
Виктор Орбан једини је европски политичар који је од почетка подржавао Доналда Трампа – не само да је био једини који је поздравио његов први улазак у Белу кућу 2016, него је наставио да га подржава и касније, када је Џозеф Бајден дошао на власт. Неколико пута га је посетио између 2020. и 2025. и пружао му подршку током кампања које је дубока држава водила против њега. Заузврат, актуелни амерички председник подржао је Орбана на парламентарним изборима 2022, подсећа наш саговорник.
Сада се пријатељство између двојице државника исплаћује – одблокирани су радови на најважнијем инфраструктурном пројекту у Мађарској. Постојећу нуклеарну електрану „Пакш“ изградили су совјетски стручњаци, а у рад је пуштена између 1985. и 1987. године.
Према пројекту проширења капацитета, она би требало да удвостручи број киловат сати струје које производи. Међутим, пројекат „Пакш 2“ био је трн у оку како бриселске администрације, тако и администрације бившег америчког председника Џозефа Бајдена још и пре него што је потписан. А када је средином новембра 2024. договор о „Пакшу 2“ између Москве и Будимпеште потписан, Вашингтон је готово истовремено увео санкције. Ипак, изгледа да су се обистиниле речи директора Росатома Алексеја Лихачова да ништа неће моћи да спречи изградњу „Пакша 2“.
Брисел ће остати на старој стази – следи репресија према Мађарској
Руку пријатељства Мађарска, пак, не може да очекује из Брисела; са те стране и даље се према Будимпешти очекују репресивне мере, објашњава наш саговорник.
„Заоштравање односа између Брисела и Будимпеште је извесно. Колико год би било мудро за Урсулу фон дер Лајен и екипу у Бриселу да знају ко им је господар и да се не каче са неким ко има америчку подршку, толико мислим да они ипак неће бити довољно паметни да то схвате и преусмере своје активности“, истиче Малић.
Брисел покушава да замрзавањем фондова, пропагандом и подршком опозицији изврши притисак на Виктора Орбана у нади да ће на наредним изборима мађарски премијер бити смењен, додаје он.
Могуће је да ће у самој ЕУ покушати да реформишу процес гласања јер је већ било предлога да се Мађарској укине право гласа или да се направи систем гласања у коме би неке чланице имале више права од других, како би се онемогућио вето Мађарске на одлуке о антируским санкцијама.
„Мађарска, а сада и Словачка коче покушај Брисела да направи империјалну Европу по питању Украјине. Они блокирају приступ Украјине и у ЕУ, и у НАТО, као и неке сулуде планове војне подршке, покушавајући у суштини да спасу Европу од саме себе. Сад, све те репресивне мере могле би у ствари да више погоде Европу него саму Мађарску и не мислим да ће Орбан променити став и вероватно ће да погурају неке мере и санкције како би осоколили опозицију и рекли, ево видите, ако изаберете тог неког Питера Мађара, биће вам лакше. Нешто што смо ми осетили на својој кожи деведесетих“, закључује Малић.
Погледајте и: