У прилог изјави европске комесарке Марте Кос током посете Северној Македонији да "идентитет никада не може да буде ствар политичких одлука", три највеће политичке групе у Европском парламенту договориле су се да из нацрта извештаја о напретку Скопља избаце термине "македонски идентитет" и "македонски језик".
Брисање македонске историје
Предлог о уклањању термина "македонски језик" и "македонски идентитет" предвиђа да се такве формулације или потпуно избаце, или да се испред речи македонски убаци реч - „модерни“.
Ово је наишло на више него оштру осуду премијера Северне Македоније Христијана Мицкоског и народа ове државе, а саговорник Спутњика дипломата и бивши македонски амбасадор Ристо Никовски ове захтеве види као – фашистичке.
„Договор ове три партије у Европском парламенту о извештају за нашу државу јесте цивилизацијски тест који Европа очито неће положити. Де факто, нама се оспорава наш идентитет у потпуности и брише наша историја. Подсећам да је известилац ЕУ за нашу државу Томас Вајц у извештај текста унео јасно одредбе о македонском идентитету и језику. То је била његова иницијатива, а ми смо то као држава наравно подржали јер је и он свестан шта су нам све одузели,“ каже Никовски.
То што су се тамо неки договорили да из извештаја избаце префикс македонски испред језика и идентитета, додаје он, значи да је Брисел на истој линији са онима који желе да униште македонску нацију.
„То показује да је Европа постала фашистичка и да је остала у 19. веку. Али ми смо криви, јер је те проблеме требало да решимо са Бугарском и Грчком пре свега на време, а решења је било. Сада је вероватно и касно, иако наша нова власт то покушава да изнивелише. Али за то су потребне радикалне мере које још нисмо предузели,“ каже он.
Брука за Европу
Уколико се ово деси, сматра наш саговорник, то ће бити велика брука за Европу а притом смо се ми као држава много тога већ неповратно одрекли, рекао бих и превише, а они то не цене.
„Више пута смо мењали Устав, одрекли смо се своје заставе, свог имена и не знам шта све нисмо прихватили на један насилан начин али све то показује да је наша претходна власт била капитулантска и сада плаћамо цену те погрешне политике,“ закључује Никовски.
Он подсећа да је од самог старта од када се Македонија 1991, након референдума, мирно отцепила од остатка Савезне Федеративне Републике Југославије, прво било спорно њено име.
„Наше тадашње руководство је урадило оно што је Запад од ње тражио – да напусти преостали део Југославије и тиме додатно ослаби, пре свега, позицију Београда. На жалост, такав гест добре воље и послушности према Западу није био награђен. Наиме Грчка нам је одмах оспорила име Македонија па је после дужег натезања у званичној међународној терминологији прихваћен као привремени назив „Бивша Југословенска Република Македонија”. Сукоб са Грчком око имена државе онемогућио је отпочињање приступних преговора за чланство у Европској унији и НАТО,“ напомиње он.
Покушај гашења македонског народа
Проблеми су се наставили са захтевима Албанца који су кулминирали побуном 2001. године из чега се изродио Охридски споразум којим је фактички кроз разне измене дошло до тога да Албанци као мањина имају готово сва права као и већински народ.
„Сада имамо ситуацију да између Северне Македоније и Албаније не постоји физичка граница сем границе на папиру, дакле као формалност а делови где је већинско албанско становништво фактички функционишу као федерална целина.“
Како каже наш саговорник, нова фаза у изградњи тзв „велике Албаније” догодила се јануара 2017. године када је нови премијер Македоније Зоран Заев прихватио платформу три водеће партије Албанаца из Македоније како би добио њихову подршку у власти.
„Платформа је сачињена у Тирани, уз супервизију премијера Албаније Едија Раме, и предвиђала је да македонски Албанци даље продубљују своја права, више не као мањинска заједница већ као државотворна. Није до краја јасно да ли је Заев платформу прихватио, али подршку Албанаца је добио. И ти договори су били остварени уз снажно уплитање Запада који је, опет, подржао, Албанце,“ подсећа он.
Попустљивост тадашње власти су искористили и Грци са којима је Заев 17. јуна 2018. потписао Преспански споразум.
Узели од имена до заставе
„Њиме се Македонија, након 27 година одбијања, одрекла имена и прихватила да се убудуће зове Северна Македонија, као и да неке личности из историје више не „присваја” (рецимо, Александра Македонског). Овај споразум, који је дубоко поделио македонске грађане, на Западу су оценили као „историјски” и представљен је као кључ за отварање евроинтеграција Македоније, до чега, наравно, још није дошло,“ констатује Никовски.
Ту наравно, каже он, није крај одрицања па се тако у притиске на Македонију укључила и Бугарска чија је влада усвојила документ којим се дефинишу услови за преговоре Северне Македоније са ЕУ.
„По томе Северна Македонија треба да прихвати да је македонски језик „дериват бугарског језика” (Грци су македонски језик признали), да рехабилитује жртве комунизма и у историјски читанкама избрише означавање Бугара као фашистичких окупатора, да се одрекне неких историјских личности које сматра својим, попут Гоце Делчева, значајних догађаја у историји попут Илиндена, јер су сви они бугарски,“ додаје Никовски.
Што се тиче заставе, до 1991. године је Република Македонија као део ЈСФРЈ, користила црвену заставу са жуто-уоквиреном звездом у горњем левом углу. После проглашења независности, одлучили су да промене заставу, те су годину дана касније усвојили "Сунце из Вергине" као нов национални симбол.
Ово Сунце је било названо по Грчком граду где је овај симбол откривен у античкој Македонији, данашњој Грчкој. Управо је због тога дошло до новог дипломатског сукоба између Грчке и Северне Македоније. Преспанским договором је договорено да се "Сунце из Вергине" склони са свих јавних места, што је и учињено.