Он је додао да је, када је реч о српском средњовековном благу на Косову и Метохији, свестан дубоке забринутости српског народа за те светиње са Унескове листе светске баштине у опасности, а које за Унеско представљају благо човечанства.
"Питате ме да ли бих, ако постанем генерални директор био и глас Србије у Унеску. Мој одговор је да – без оклевања, јер желим да будем глас сваке државе чланице обезбеђивањем да Унеско остане простор где је сваки глас важан, без обзира на величину или економску моћ земље чланице. А Србија је важна са својом културом, историјом и улогом на Балкану – али и са дугогодишњим ангажманом у Унескоу", рекао језа Танјуг Ел Анани, некадашњи министар туризма и антиквитета Египта, универизтетски професор и туристички водич, што га је управо, како каже, обликовало и водило ка месту генералног директора Унеска.
Ел Анани, чију кандидатуру Египат са поносом истиче, а званично је подржава Афричка унија, Лига афричких земаља, као и Србија, Француска, Немачка, Аустрија, Шпанија, Бразил, Турска и Словачка је тако одговорио на питање да ли Србија може, имајући у виду слоган његове кампање "Унеско за народ", очекивати да ће бити њен глас посебно када говоримо о КиМ и чињеници да су четири српске светиње на КиМ на Унесковој листи светске баштине у опасности скоро две деценије.
„Потпуно сам свестан дубоке забринутости због ситуације око четири српске светиње на Косову - Пећке патријаршије, манастира Високи Дечани и Грачанице и Цркве богородице Љевишке. Ова места су на Листи светске баштине у опасности од 2004. године. Она су више од места богослужења. За народ Србије обележја су идентитета, стубови колективног сећања а за Унеско благо човечанства“, рекао је Ел Анани.
На питање о настојањима Приштине да постане члан Унеска он је нагласио да се као кандидат залаже за неутрални приступ укорењен у мандату Организације, и потпуном поштовању свих правила.
„О питањима попут тога, одговорност ми налаже да не изражавам политичке ставове, већ да подсетим на законски и мултилатерални оквир у оквиру кога Унеско функционише“, рекао је Ел Анани и подсетио да чланице могу бити само државе чланице УН.
Али, додао је, Устав Унеска члан 2 предвиђа посебну процедуру за државе које нису чланице УН и да се о томе одлучује гласањем.Неопходно је добити двотрећинску већину на Генералној конференцији за пријем у организацију, подсетио је он.
„Генерални директор не предлаже и не одбија кандидатуре, на њему или њој је да обезбеди транпарентан и непристрасан процес. Унеско није политичка арена и није позван да одлучује на ваги моћи, и зато се држим личног снажног уверења да Унеско мора да остане одан свом мандату, да буде стриктан у процедурама и потпуно посвећен сарадњи“, рекао је Ел Анани, који би, ако у октобру односно у новембру буде званично избаран за генералног директора Унеска, био први директор на челу те организације УН из арапског региона.
Погледајте и: