Овако економиста и професор Универзитета у Женеви, др Мирослав Јовановић коментарише претњу Доналда Трампа да ће свака земља која „подржава антиамеричку политику БРИКС-а“ бити подвргнута додатним царинама од 10 одсто.
Царине као преговарачки инструмент
Трамп је од почетка свог мандата користио царине као средство принуде – трговинске ратове започео је готово са целим светом, па и са ЕУ и са Кином. Последња претња упућена Бриселу је да ће САД увести царине од 17 одсто на извоз хране и пољопривредних производа из Европе. Такве царине, како се наводи, погодиле би све, од белгијске чоколаде до путера из Ирске и маслиновог уља из Италије, Шпаније и Француске, што су све производи који се добро продају у Сједињеним Америчким Државама.
Са друге стране, Вашингтон је са Кином постигао прелиминарни договор о трговини. Трамп је у изјавио да је потписао писма која се односе на царинске тарифе за дванаест земаља. Ради се, како је рекао о предлозима типа „узми или остави“. Ипак, рок за постизање трговинских договора са САД померен је са 9. јула на 1. август. На крају, после свега је уследила претња државама које сарађују са чланицама БРИКС-а.
Коментаришући Трампов манир да прети увођењем царина, Јовановић објашњава да се ради о његовом преговарачком инструменту уз помоћ кога покушава да испослује повластице за своју земљу – да је тако, види се и по томе што се рок за увођење царина пролонгира.
Земље БРИКС-а неће долар
Јовановићу посебну пажњу привлачи термин „земље које подржавају антиамеричку политику БРИКС-а“. Шта то значи, пита се он.
„БРИКС води политику за БРИКС, а то је да се трговина врши у домаћим валутама, а не у доларима. Друго, могуће је стварање неке нове валуте која неће зависити од долара и да се земље на тај начин ослобађају од притисака и уцена које САД користе“, наводи он.
У томе Трамп види претњу, јер ако се долар користи као платежно средство, без обзира да ли се тргује са САД или не, Вашингтон има могућност да доведу у питање трансакције или да онемогуће трговину. Догодило се то почетком руске специјалне операције у Украјини, када су САД и њени савезници одлучили да Русију искључе из система међународног плаћања СВИФТ.
„На тај начин долар има своје пипке у свакој економији и барем једним делом је контролишу. Земље БРИКС-а то више неће“, констатује наш саговорник.
Трампова двострука клацкалица
БРИКС је организација вољних, по монетарним и другим питањима није сличан Европској унији. Зато је могуће да неке земље попусте под Трамповим претњама. Међутим, једна од највероватнијих могућности је да се, под претњама, организација вољних претвори у чвршћу структуру.
„Стално се уводе санкције, без икаквих законских, међународно признатих основа и питање је ко је следећи. И то је рецимо, разлог због ког су многе земље, Кина и арапске земље пре свега, повукле паре из Швајцарске. Сада се земље, а свако је негде „грешан“, боје да могу да буду мета разних санкција. Ако је таква ствар, увек се гледа план Б и БРИКС је једна од тих могућности“, истиче Јовановић.
Када прети увођењем царина, Трамп царинску стопу по свему судећи одређује одока – као када родитељи кажњавају мало дете, додаје он.
„Он мери кога може и каквом санкцијом да приволи да се стави под амерички кишобран – економски, доларски, трговински, миграциони… На тај начин он гледа кога колико може да „уштине“ и да натера да изврши измену своје политике у складу са тежњама Америке. Неће увек свугде потпуно да успе, јер то је двосекли мач. Он, ако уведе високе царине из Кине, у реду. Али тај увоз је производ америчких компанија које су уложиле у Кину. Тако да он са једне стране штити домаће тржиште, а са друге стране, америчке компаније су онемогућене да увезу робу које су оне саме произвеле Кини“, каже Јовановић.
Ради се о, како наш саговорник каже, двострукој клацкалици – с једне стране Трамп покушава да наводно заштити домаће тржиште и домаћу производњу, а са друге стране, домаћи инвеститори који су уложили новац у иностранству су оштећени.
БРИКС је трн у оку америчког председника откако је у јануару ушао у Белу кућу. Једна од првих изјава коју је дао после инаугурације била је претња увођењем царина од сто одсто чланицама организације ако покушају да у међусобним трансакцијама покушају да замене долар.
Погледајте и: