„Видимо како то функционише – прети увођењем царина, чак и својим кључним партнерима. Трамп једноставно прави шоу како би за себе испословао повољније услове него раније. Исто ће покушати и са земљама БРИКС-а – да их притиска, једну по једну, како би изнудио незаслужену корист за САД“, сматра Толараја.
Трамп је раније на друштвеној мрежи „Truth Social“, написао да ће против сваке земље која подржава „антиамеричку“ политику БРИКС-а бити уведене додатне трговинске царине од 10 одсто. Он је, такође, изјавио да ће САД почети да информишу друге државе о увођењу царина од 7. јула.
Трампова изјава је уследила након завршне декларације БРИКС-а, усвојене на самиту те организације у Рио де Жанеиру, у којој се, поред осталог, указује на потребу стварања независног финансијског система унутар земаља БРИКС-а, који се не би ослањао на долар као главну валуту.
Према оцени руског експерта, реакција америчког председника на завршну декларацију БРИКС-а била је прилично емотивна, јер он сматра да би њени предлози могли озбиљно да покопају доминацију САД у свету.
„Трамп разуме да би продирање БРИКС-а у независне финансијске ланце, као и котације основних добара које нису у доларима, нанели озбиљну штету америчком систему, смањили потражњу за доларским инструментима и америчким државним обвезницама“, каже Толараја.
Реформе УН, СТО, ММФ на првом месту
Руски експерт, такође, истиче да је за БРИКС најважнија реформа финансијско-економских механизама којом би се превладао савремени финансијски систем који је сада под пуном контролом Запада.
Он додаје да су на овогодишњем самиту, на којем, како каже није било никаквих сензација, али јесте доследно настављен рад започет током протеклих година, назначени сви главни путеви даљег развоја организације.
„То је, пре свега, реформа глобалне управе, као и реформа Уједињених нација. Земље-чланице БРИКС-а успеле су да усагласе предлоге за реформу Савета безбедности УН, као и заједничко мишљење о реформи Светске трговинске организације и међународних финансијских институција, укључујући и оне које припадају Бретонвудском споразуму“, истиче Толараја.
Национално богатство земаља БРИКС-а увелико превазилази Запад
Коментаришући изјаву шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да је БРИКС данас локомотива економске трансформације у свету, те да земље те организације обухватају више од 40 одсто светског БДП-а, Толараја је нагласио да је то статистичка чињеница, а да земље БРИКС-а, када је о националном богатству реч, већ увелико превазилазе земље Запада.
„Ствар је у томе што знатан део БДП-а западних земаља и националног богатства чини, пре свега, виртуелни сектор економије, односно финансијски инструменти који се рачунају као производња у оквиру националног дохотка, али у суштини не представљају никакву стварну вредност. То је прецењивање националног богатства. На пример, кућа у предграђу Њујорка, у Бруклину, вероватно кошта десет пута више него иста таква кућа у предграђу Делхија, иако може бити и лошијег квалитета. И тако је у многим другим областима“.
Толараја сматра да земље БРИКС-а чека будућност која подразумева економски раст и даље претицање западних земаља које, за сада, и даље имају предност у технолошком сектору. Руски стручњак, међутим, скреће пажњу на примере попут Кине, у којој се данас, како наводи, региструје више патената него у САД.
Оно на чему би, према Толарајином мишљењу, требало додатно радити јесте консолидација и стварање заједничке економске стратегије међу чланицама БРИКС-а.
„Земље БРИКС-а у великој мери зависе од веза са Западом – како у погледу тржишта, тако и у погледу технологије и капитала. У томе је слабост БРИКС-а, али статистички гледано, те земље већ претичу Запад. Поента није у томе да се води рат или да се руше економије супротног блока, као што то покушава амерички председник Доналд Трамп, већ да се сарађује. И то би било корисно за цео свет. Доминантне позиције Запада ће морати да буду изгубљене, а незаслужени приходи треба да буду ствар прошлости. То је устаљена пракса – да се кроз експлоатацију, разлику у ценама, употребу механизама ауторског права – у суштини, рад радника из земаља у развоју присвајају западни монополи и њихово становништво, путем пореског система. Према мом мишљењу, таква пракса треба да остане иза нас“, закључује руски експерт.
Вештачка интелигенција – у корист свих
Говорећи о осталим темамама којима су се бавили учесници овогодишњег самита БРИКс-а, руски експерт је као посебно интересантну издвојио однос према вештачкој интелигенцији и њеној употреби у корист људи.
„Усвојене су изјаве о томе да вештачка интелигенција треба да се развија на основу платформе Уједињених нација, у складу с разумљивим заједничким правилима која треба да буду формулисана уз учешће свих земаља, а не само оних које су технолошки напредније и које би желеле да на брз начин дођу до решења која би била корисна само за њих, како би доминирале у тој области. Важно саопштење БРИКС-а јеста да је то недопустиво, и да тако озбиљан инструмент као што је вештачка интелигенција не сме да нарушава суверенитет земаља и националне интересе мање развијених држава“, каже Толараја.
Он је скренуо пажњу и на то да су се земље-учеснице самита посветиле конфликтним ситуацијама у свету, а посебно сукобу на Блиском истоку.
У декларацији су осуђени напади на Иран и потврђено је да сектор Газе треба да буде под управом палестинских власти. Осуђени су и недавни напади на железничку инфраструктуру и мостове у регионима Русије, а учесници самита су саопштили и да се надају да ће тренутни напори за решавање сукоба у Украјини довести до мировног договора.
Руски експерт подсећа на то да је посвећена велика пажња осталим проблемима сарадње, укључујући питања у вези с климом и финансирањем борбе против климатских промена, као и у вези с бројним питањима хуманитарне сарадње.
Седамнаести самит БРИКС-а одржава се у Рио де Жанеиру 6. и 7. јула, а руску делегацију предводи Сергеј Лавров.
БРИКС је међународно удружење које су 2006. године основале Русија, Кина, Индија и Бразил, а 2011. им се придружила Јужна Африка. Од 2024. године у организацији су и Египат, Уједињени Арапски Емирати, Етиопија и Иран, а од јануара ове године и Индонезија. Статус земље-партнера имају Белорусија, Боливија, Куба, Казахстан, Малезија, Нигеија, Тајланд, Уганда, Узбекистан и Вијетнам.
Погледајте и: