Сунчеве пеге су концентрације јаких магнетних поља, упоредиве са онима у болничким МРИ апаратима, али распоређене на површини Сунца у размерама већим од Земље. Иако изгледају тамно јер су хладније од околне површине, сунчева пега на удаљености Сунца, али изолована од остатка Сунчеве светлости, била би светлија од пуног Месеца.
Сунчеве пеге прате 11-годишњи циклус активности Сунца и често су у фокусу соларних бакљи и избацивања короналне масе (CME), феномена који могу да поремете рад сателита и електроенергетских мрежа на Земљи.
Револуционарна техника посматрања
Научни тим из Института за соларну физику у Немачкој усавршио је технику развијену у Институту Макс Планк за истраживање Сунчевог система. Унапредили су начин на који анализирају поларизовану светлост са површине Сунца и уклонили замућење изазвано Земљином атмосфером користећи немачки соларни телескоп GREGOR, постижући прецизност упоредиву са сателитским посматрањима уз много ниже трошкове, наводи се у студији објављеној у часопису „Астрономија и астрофизика“.
Њихова анализа је показала да магнетне силе унутар сунчевих пега савршено уравнотежују притисак гаса. Ова равнотежа објашњава њихову дугорочну стабилност.
Захваљујући овом открићу, научници ће ускоро моћи да предвиде када сунчеве пеге постају нестабилне, што би омогућило благовремена упозорења о предстојећим соларним олујама. Како модерно друштво постаје све зависније од електронске инфраструктуре, ово откриће пружа кључну заштиту од соларних претњи, пише портал Сајенс алерт.
Погледајте и: