Екстракција ледених језгара на Антарктику била је огроман међународни подухват који је коштао милионе. Лед је извађен у близини базе Конкордија на источном Антарктику.
Драгоцена паковања леда сада се налазе у Кембриџу на температури од -23 степена Целзијусова.
„Ово је потпуно непознат период историје наше планете“, каже др Лиз Томас из Центра за британско антарктичко истраживање.
Седам недеља ће научници полако одмрзавати тешко добијени лед, ослобађајући древну прашину, вулкански пепео и чак сићушне морске алге зване дијатомеје, које су остале заробљене кад се вода претворила у лед. Ови материјали могу дати информације о обрасцима ветра, температури и нивоима мора пре више од милион година.
Истраживачи су могли да пронађу сведочанства из периода пре више од 800.000 година, кад су концентрације угљен-диоксида можда природно биле једнако велике или чак веће него што су данас. То би могло помоћи у сазнању шта ће се десити у нашој будућности док планета реагује на загревајуће гасове заробљене у атмосфери.
„Наш климатски систем је прошао толико промена да заиста морамо бити у стању да одемо у прошлост како бисмо разумели те различите процесе и прекретнице“, каже др Томас.
Разлика између данашње и ранијих ера са много гасова стаклене баште је то што људи сад изазивају брз пораст загревајућих гасова током последњих 150 година. То нас доводи на непознату територију, али се научници надају да ће нам подаци из прошлости заробљени у леду дати неке смернице.
Ради се на идентификацији хемијских изотопа у течности који би нам могли дати информације о обрасцима ветра, температурама и киши у периоду између пре 800.000 и 1,5 милиона година, а можда и више. Помоћу инструмента за масену спектрометрију са индуктивно повезаном плазмом (ИЦПМС) биће измерено више од 20 елемената и пратиће се метали. Међу њима су ретки земни елементи, морске соли и морске елементи, као и показатељи прошлих вулканских ерупција.
Овај рад ће помоћи научницима да разумеју мистериозну промену звану средњоплеистоценска транзиција (пре 800.000 до 1,2 милиона година) кад су се глацијални циклуси планете нагло променили. Транзиција из топлијих доба у хладна глацијална доба, кад је лед покривао много више Земље, дешавала се сваких 41.000 година, али је нагло прешла на сваких 100.000 година.
„Узрок ове промене је једно од најузбудљивијих нерешених питања климатске науке“, каже др Томас.
Узорци језгра леда можда садрже доказе о времену кад су нивои мора били много виши него сад и кад су огромне антарктичке ледене плоче биле мање. Присуство прашине у леду помоћи ће у разумевању како су се ледене плоче смањиле и допринеле порасту нивоа мора, што је велика брига у овом веку, пише Би-Би-Си.
Погледајте и: