У целој Европској унији, ниво задужености порастао је са 81 одсто БДП у четвртом кварталу прошле године на 81,8 БДП на крају првог тромесечја 2025.
У укупној структури дуга, највећи удео чине хартије од вредности - 84,2 одсто у еврозони и 83,6 одсто у Европској унији, док зајмови чине 13,3 одсто у еврозони и 13,9 одсто у ЕУ. Валута и депозити учествују са нешто више од 2,5 одсто - како у еврозони, тако у ЕУ.
Најзадуженија земља еврозоне је и даље Грчка са јавним дугом који износи 152,5 одсто њеног БДП, следе Италија 137,9 одсто, Француска 114,1 одсто и Белгија 106,8 одсто.
На другом крају спектра су Бугарска чији јавни дуг износи 23,9 одсто БДП, Естонија 24,1 одсто, Луксембург 26,1 одсто и Данска 29,9 одсто.
У годишњем поређењу, Грчка је забележила највећи пад дуга и то за 9,3 одсто, док највећи раст задужености региструје Пољска - 6,1 одсто, наводи се на веб страници Евростата.
Погледајте и: