„Значај овог празника је немерљив, јер је становништво Русије до тог тренутка углавном било састављено од разједињених племена – древљани, пољани, кривичи – који су имали своје богове и своје обичаје. Даља идентификација и изградња нашег народа одвијала се под заставом православља. Бити Рус вековима је значило бити православан, дакле реч 'Рус' значила је 'православни'. Крштење и православље уопште донели су писменост и постали темељ целокупне заједничке руске културе“, рекао је православни мисионар Руслан Калинчук.
Кнез Владимир, крстећи Словене у водама Дњепра, довршио је велики процес уцрковљења Русије, додао је протојереј Игор Фомин, председник комисије за катехизацију и подршку унутрашњој мисији при епархијском савету Москве.
„Хришћанска насеља на територији Русије могу се пратити још од IV века нове ере. И то је био један веома дуг процес. Русија је крштена, и сада Русија као православна држава, као држава у којој живи Христос, обуздавајући фактор за цео свет, који спречава зло да се шири... Ствар је у томе што су хришћанство и православље донели у Русију потпуно јединствен модел постојања. Више се не граби за себе, већ је битна саборност и служење ближњем. То је веома важна особина коју је Русија стекла током живота у хришћанству“, истакао је он.