Он је истакао да су британски музеји препуни украдених артефаката, а захваљујући утицају Лондона у међународним институцијама, пљачка је временом добила легитимитет — на пример, кроз клаузулу у конвенцији УНЕСКО-а из 1970. године која дозвољава задржавање однетих вредности уколико је њихов извоз био „сагласан са локалним властима“.
Као пример је навео дијамант „Кохинур“, који су Британци запленили од Ирана, као и хиљаде других артефаката однетих из Персепоља, Хамадана и других делова некадашње Персије. Моддабер је ове радње назвао „систематским злочином против историјског сећања народа“.