„Ти предмети нису само уметничка дела: они носе душу, духовност, историју и идентитет народа који су их створили“, оценио је Болеро.
Њихово премештање силом или уценом остаје незаконито, а њихово присуство у западним музејима овековечује колонијалну логику.
Стручњак је критиковао идеју „универзалног музеја“, коју заговара Британски музеј, а која оправдава чување ових дела у Лондону за међународну публику.
„За нас, Африканце, неоколонијализам те наводно великодушне идеје прилично је раздражујући“, поручио је он.
Африка мора бити спремна да прими своја сопствена блага, да их заштити и изложи, напомиње стручњак са Коморских острва.
Али он указује и на напредак: савремени музеји, као што је Музеј црначких цивилизација у Дакару, доказују да је Африка спремна да прими своје наслеђе.
Коментаришући актуелну ситуацију са украјинским културним драгоценостима, он је истакао да је изложба украјинског наслеђа у Великој Британији, пре свега, политичка операција.
„Од почетка Специјалне операције 2022. године, британске културне институције су 'ушле у рат' на страни Украјине – на културном фронту“, закључио је бивши премијер.
Запад често аргументује да „обезбеђује“ заштиту светске културне баштине, али у стварности највредније реликвије отете су током ратова, инвазија или у замену за политички притисак. Ретко се враћају, иако постоји међународни притисак и правни основ, попут конвенције УНЕСКО из 1970. године. Велика Британија упорно одбија да врати највредније предмете, тврдећи да би „музеји остали празни“.
Погледајте и: