РЕГИОН

На Европском суду ће морати да објасне како су пресудили Додику за дело које није постојало

Не можете одговарати за неко казнено дело у моменту када то исто није било законом одређено као кривично дело. Дакле, Шмитов члан кривичног дела због ког је Милорад Додик осуђен, није законски постојао када је стављен на терет Милораду Додику. И то је суштина, објашњава правни саветник председника РС, адвокат Анто Нобило.
Sputnik
Хрватски адвокат Анто Нобило за Спутњик је потврдио своје раније изречене тврдње да би пресуда против Додика могла да се оспори на Европском суду правде макар и из овог разлога. Додатне, аргументе Нобило каже да ће изнети када буде видео комплетну одлуку суда Босне и Херцеговине.

Нема казне без закона

„Оно што знам да неће моћи да се образложи, у пресуди суда БиХ јесте повреда начела легалитета које је темељно начело кривичног права у свим земљама света. Наиме, Додик је потписао указ о ступању на снагу два закона која је високи представник Кристијан Шмит укинуо, пре него што је члан кривичног закона који је донео Шмит ступио на правну снагу. У казненом праву, закони не могу ретроактивно да важе,“ објашњава Нобило.
Другим речима, додаје он у БиХ постоји организацијски закон који регулише на који се начин закони доносе, односно садржај закона.
„Тај закон каже да ако се допуњује или мења постојећи закон онда се он мора донети у истој процедури у којој је донет цео закон о коме је реч. Кривични закон БиХ је донео Парламент, а ступио је на снагу након што је објављен у Службеном гласнику БиХ. Према томе, ако је високи представник могао променити један члан тог Кривичног закона БиХ, онда га је морао променити у тој истој роцедури. То значи да и измена Кривичног закона мора бити објављена у Службеном гласнику БиХ,“ објашњава он.

Јаки аргументи

„Закони по правилу од објављивања у службеним листовима сваке земље ступају на снагу након осам дана, и то је у целом свету опште прихваћен стандард. Никада не може човек да одговара за неко дело ако пре тога временски није одређено као кривично дело и одређена казна за то дело. Дакле, ово је само пример са којим можемо да идемо пред Европски суд за људска прав у свако доба,. Ми имамо још доста других аргумената, али бих ипак причекао да видим и одлуку суда БиХ“, напомиње он.
Нобило каже да је сасвим сет проблема позиција Кристијана Шмита и његових права на која како каже, није имао право.

Европски суд није суд БИХ

„Шмит, по нашем тумачењу није ваљано избран и није имао законска овлашћења и за то имамо јаке правне разлоге, али по тумачењу већине западноевропских држава он би вероватно та овлашћења имао. То је већ политика и ту се ми налазимо на неком рубном делу међународне политике и Уставног права БиХ. Иако за и ово мислимо да смо у праву, на суду нам то ипак неће бити први и најважнији аргумент, “каже саговорник Спутњика.
На питање да ли може од Европског суда да се очекује фер и коректан процес, ако се зна да у том суду седе управо државе које су на страни Кристијана Шмита, наш саговорник одговара:
„Тамо седе судије од интегритета који су на крају своје каријере и који неће тек тако попустити политичким притисцима. У БиХ лако подлежу страним факторима и лако могу да наведу судије да промене или наведу неку одлуку. Али у Европском суд је то теже,“ закључује Нобило.
Нобило није желео да улази превише у политичку сферу у БиХ јер је како каже странац у БиХ, али је напоменуо да је током Додиковог процеса добро упознао ситуацију у БиХ.
РЕГИОН
СНСД одбацио пресуду Додику и предложио формирање Владе националног јединства
Коментар