Експлозија бомбе на висини од око 600 метара изнад земље ослободила је енергију еквивалентну 15.000 тона ТНТ-а, реакција свега 876 грама уранијума изазвала је разарање колосалне снаге. Температура у епицентру достигла је 4000 степени Целзијуса.
Бројке иза којих стоје људски животи
Према приближним проценама, до краја 1945. године у Хирошими је погинуло око 140.000 људи, а у Нагасакију — око 70.000. Прецизни подаци до данас нису познати, јер су архиве и документи изгорели заједно са разореним градовима.
Према подацима власти Хирошиме, сви који су се налазили у кругу од 500 метара од епицентра експлозије погинули су истог тренутка услед ударног таласа и зрачења.
Људи који су се затекли у радијусу од 1,2 километра, умирали су истог дана или у наредним данима.
Радијација: невидљива смрт
После катастрофе у Јапану наступила је медијска тишина. Мало ко је у то време заиста разумео шта је радијација и како она убија.
Под утицајем радијације нису били само они који су били у епицентру експлозије, већ и они који су касније дошли да траже сроднике или пруже помоћ.
Радијација је продирала чак и у тела нерођене деце, забележен је нагли пораст броја побачаја и мртворођених беба.
Након две до три године почео је пораст оболевања од леукемије, а у периоду након пет до десет година градове је захватио талас других канцерогених болести.
Ово је био само део дугорочних и тешких последица које је нуклеарна катастрофа оставила на људске животе и здравље.
Тежина ћутања
Утицај радијације био је невидљив, али ужасавајући. Људи су се чак плашили да о томе и говоре, многи су крили чињеницу да потичу из Хирошиме или Нагасакија.
У сећањима која је прикупила јапанска новинска агенција "Асахи шимбун", "хибакуше" (у преводу - жртве атомских бомбардовања), које су преживеле, признавале су да су их људи избегавали чим би сазнали одакле потичу.
Погледајте и: