Бомба, названа „Мали дечак“, експлодирала је на око 600 метара изнад Хирошиме у 8:15 ујутро. У тренутку је убијено између 70.000 и 80.000 људи, а укупан број жртава од последица радијације, опекотина и дугорочних здравствених компликација достигао је око 220.000. Више од 60.000 зграда било је потпуно уништено, а град је претворен у пепео. Три дана касније, 9. августа, друга атомска бомба је бачена на Нагасаки, што је убрзало капитулацију Јапана и завршетак Другог светског рата.
Међутим, историјски извори и неки савремени историчари указују да бацање бомби није било нужно за окончање рата, будући да је Совјетски Савез тог истог августа започео велику офанзиву против јапанских снага у Манџурији. Многи сматрају да је примарни циљ био демонстрација силе новог оружја — не толико Јапану, колико Совјетима и остатку света.
Хирошима је временом постала симбол борбе за мир и свет без нуклеарног оружја. У центру града подигнут је Меморијални парк мира са више објеката који чувају сећање на трагедију. Један од најупечатљивијих је „Атомска купола“ — зграда која је делимично преживела експлозију и остала као сведочанство разарања. У Парку се налази и Меморијални музеј, као и Дечји споменик, посвећен Садако Сасаки, девојчици која је оболела од леукемије као последица зрачења и покушала да направи 1000 папирних ждралова — симбола наде и исцељења.
Сваког 6. августа у Хирошими се одржава церемонија у присуству преживелих, званичника и грађана. У 8:15 се оглашава звоно мира и одржава се минут ћутања. Читају се имена нових жртава које су преминуле у претходној години и додају у књигу сећања. До 2024. године укупно је евидентирано 344.306 преминулих.
Иако је прошло више од 75 година од трагедије, Хирошима и данас шаље поруку: „Никада више.“ Годишње церемоније имају за циљ да подсете свет на ужасе нуклеарног оружја и позову све народе на пут мира и сарадње.
Међутим, и даље остаје контроверзно питање политичке одговорности. На неким церемонијама у Хирошими не помиње се директно САД као одговорна страна, што изазива критике, нарочито међу преживелима и пацифистичким активистима.
Хирошима није само трагедија једног града. То је глобална опомена. Док постоји и једна нуклеарна бојева глава на свету, претња од сличне катастрофе остаје реална. Зато је 6. август више од дана жалости — то је дан сећања, свести и позив на акцију. Да се не понови.