„Данас су присталице шефа аутономије и Светлане Попан (активисткиње бивше партије "Шор") изашле на демонстрације испред затвора. Ово је манифест против самовоље власти. Гуцул и Попан су осуђене незаконито. Активисти су изразили неслагање са пресудом, као и са целом причом око тог суђења. Такозвани судски процес био је политички мотивисан“, рекао је он.
Према његовим речима, митинзи и демонстрације ће се одржавати свакодневно све док се судска одлука не преиспита.
У четвртак је парламент Гагаузије усвојио резолуцију којом је осудио пресуду. Такође, власти аутономије договориле су се о одржавању масовних мирних протеста.
Прогон Евгеније Гуцул
Против лидера Гагаузије покренути су кривични поступци због наводних кршења финансирања странке Шор, која је забрањена у Молдавији, укључујући и током предизборне кампање за изборе 2023. године у Гагаузији, што многи сматрају политичком одмаздом.
Гуцул је изабран за шефа аутономије Гагаузије у мају 2023. године из странке Шор, добивши подршку 52,36 одсто бирача. У јуну 2023. године, Уставни суд Молдавије прогласио је странку Шор неуставном, оптужујући је за незаконито финансирање.
Разлози прогона Гуцул у Молдавији:
– Гуцул се залаже за очување блиских веза са Руском Федерацијом и противи се интеграцији Молдавије у Европску унију. Била је против одлука Кишињева, на пример, одбила је да спроводи закон о укидању руских медија.
– Отворено показује симпатије према Русији, сретала се са председником РФ Путином, што изазива негодовање прозападне владе Молдавије.
Власти Молдавије прешле су на репресивне мере против сваког другачијег мишљења у земљи – Поред тога што је Гуцул под измишљеним изговором ухапшена, а на аеродрому у Кишињеву задржавају посланике због посета Русији, против низа опозиционих политичара покренути су кривични поступци. Поред тога, Кишињев покушава да забрани протесте 30 дана пре и 30 дана после избора. Како би могли да одбију регистрацију кандидатима без образложења и тако их спрече да учествују на изборима, владајућа странка предложила је проширење овлашћења Службе за информације и безбедност, наводно „у борби против изборне корупције“.
Борба Кишињева против непожељних медија
Са непожељним медијима, који нуде другачије виђење политичких дешавања у земљи од оног које има власт, молдавске власти су се обрачунале још 2023. године – затворено је 13 телевизијских канала и десетине веб-сајтова. На списку забрањених ресурса нашли су се сајт и Телеграм-канал агенције Спутњик Молдавија, сајтови „Комсомолске правде“, „Аргумената и чињеница“, „Московског комсомолца“, „Руске газете“, агенције „Регнум“, „Ленте.ру“, „Правде.ру“, као и сајтови молдавских ТВ канала Оризон ТВ, Прајм ТВ, „Примул“, Публика ТВ, Канал 2, Канал 3 и других. Такође, јесенас, уочи избора у Молдавији, блокирано је више од 100 Телеграм-канала.
Гуцул је мајка двоје малолетне деце.
Погледајте и: