Скривено међу шумовитим падинама Хомоља, као какав тиркизни драгуљ даром природе обликован, сместило се Крупајско врело – једно од најлепших и најфасцинантнијих природних феномена у Србији
Плава боја воде је савршено уклопљена у зеленило у околини и чини ово место нестварним.
Испод мирне површине врела налази се улаз у мрежу канала који воде до подводне пећине. Бројне ронилачке експедиције су делимично испитивали канале и пећину и током испитивања открили доказе о ранијем присуству људи. Претпоставља се да су пећину истраживали ловци на благо инспирисани легендама о мистериозном злата
Према легенди унутар пећини живи водени дух, по имену Тартор, задужен за чување злата које су „прогутале“ Хомољске планине, и које се сада налази у Златној пећини, смештеној на самом дну врела.
Максимална дубина истражености врела износила је 18 метара, мада су касније спроведена истраживања, током којих је утврђено да на дубини већој од чак 70 метара постоји „инверзни крак пећинског сифона“. Каснија мерења показала су да дубина врела износи око 123 метра. Ова чињеница сврстава Крупајско врело међу најдубље истражене изворе у Србији.
До самог врела воде два пута. Један је преко камених степеница (за оне мање храбре), док други води поред воденице, уском стазом( на којој се мора поштовати првенство пролаза) поред рибњака са пастрмком.