"Више од 10 хиљада људи данас је рекло „НЕ!“ политичком прогону. Људи желе да ослободе Молдавију од диктатуре и боре се за повратак закона у нашу земљу", наводи се на Телеграм каналу блока.
Према подацима ове политичке снаге, тренутно је у затвору четворо представника блока. Поред Гуцул, то су активисти Светлана Попан, као и Илија и Ирина Волчук.
„Власт је постала претња сопственом народу. И отпор грађана ће само расти. Стојаћемо раме уз раме све док у Молдавији не тријумфује правда“, истиче се у саопштењу блока.
Опозиција оптужује владајућу партију „Дело и солидарност“ (ПДС) за политички прогон, уочи парламентарних избора. Народно, веће Гагаузије није признало пресуду Гуцул и донело је резолуцију у њену одбрану.
Прогон Евгеније Гуцул
Против лидера Гагаузије покренути су кривични поступци због наводних кршења финансирања странке Шор, која је забрањена у Молдавији, укључујући и током предизборне кампање за изборе 2023. године у Гагаузији, што многи сматрају политичком одмаздом.
Гуцул је изабран за шефа аутономије Гагаузије у мају 2023. године из странке Шор, добивши подршку 52,36 одсто бирача. У јуну 2023. године, Уставни суд Молдавије прогласио је странку Шор неуставном, оптужујући је за незаконито финансирање.
Разлози прогона Гуцул у Молдавији:
– Гуцул се залаже за очување блиских веза са Руском Федерацијом и противи се интеграцији Молдавије у Европску унију. Била је против одлука Кишињева, на пример, одбила је да спроводи закон о укидању руских медија.
– Отворено показује симпатије према Русији, сретала се са председником РФ Путином, што изазива негодовање прозападне владе Молдавије.
Власти Молдавије прешле су на репресивне мере против сваког другачијег мишљења у земљи – Поред тога што је Гуцул под измишљеним изговором ухапшена, а на аеродрому у Кишињеву задржавају посланике због посета Русији, против низа опозиционих политичара покренути су кривични поступци. Поред тога, Кишињев покушава да забрани протесте 30 дана пре и 30 дана после избора. Како би могли да одбију регистрацију кандидатима без образложења и тако их спрече да учествују на изборима, владајућа странка предложила је проширење овлашћења Службе за информације и безбедност, наводно „у борби против изборне корупције“.
Борба Кишињева против непожељних медија
Са непожељним медијима, који нуде другачије виђење политичких дешавања у земљи од оног које има власт, молдавске власти су се обрачунале још 2023. године – затворено је 13 телевизијских канала и десетине веб-сајтова. На списку забрањених ресурса нашли су се сајт и Телеграм-канал агенције Спутњик Молдавија, сајтови „Комсомолске правде“, „Аргумената и чињеница“, „Московског комсомолца“, „Руске газете“, агенције „Регнум“, „Ленте.ру“, „Правде.ру“, као и сајтови молдавских ТВ канала Оризон ТВ, Прајм ТВ, „Примул“, Публика ТВ, Канал 2, Канал 3 и других. Такође, јесенас, уочи избора у Молдавији, блокирано је више од 100 Телеграм-канала.
Гуцул је мајка двоје малолетне деце.