Суд БиХ донео је решење по ком се изречена казна затвора председнику Републике Српске Милораду Додику преиначава у новчану казну, недуго пошто је правни тим председника Републике Српске Милорада Додика поднео жалбу том телу против одлуке Централне изборне комисији БиХ о престанку мандата председника Републике Српске.
Право не постоји у БиХ
Из тима је саопштено да у овом случају кривично право и последично одлука ЦИК-а служе као инструменти политичког притиска.
Политички коментатор из Бањалуке Анђелко Козомара за Спутњик каже да је у БИХ на снази право жалба правног тима Милорада Додика би без поговора у целости била усвојена.
„Пре свега из разлога што нигде у свету не може да буде члан нечега неко ко је у спору са особом о којој се одлучује, као што је то случај у предмету Додика где је члан ЦИК-а који је одлучивао о одлуци те организације у правном спору са Милорадом Додиком. Парнични поступак између Додика и члана ЦИК-а је још у току и не знам да би у било којој држави ово било било могуће,“ истиче наш саговорник.
Важан аргумент који указује на пропусте јесте, како каже, и чињеница да је судија у претходним поступцима, која је прихватила оптужницу тужилаштва против Додика неко коме глас за одлазак у страни суд није дао Додик јер је сматрао да је та особа некомпетентна.
„Дакле, ако се буде судило по праву и поштовао закон наравно да ће одлука ЦИК-а бити поништена што би у следећој фази требало да се деси и на Уставном суду БИХ , без обзира на три стране које тамо седе и чињеницу да у суду, иако би требало по закону, нема Срба морати и да треба мало да погледају у своје правничке дипломе и да пониште и пресуду Апелационог већа Суда БиХ,“ поручује Козомара.
Политичко суђење
Ово је, истиче саговорник Спутњика, чисто правно питање и свима је јасно да је у питању политичко суђење и да је за циљ имало да уклони Додика са политичке сцене.
„Суд БиХ је наравно прихватио захтев одбране Додика да му се затворска казна од 12 месеци замени за новчану, јер је кривични закон БиХ по овом питању изричит да се затворске казне до једне године могу платити тако што се сваки дан рачуна 100 КМ,“ напомиње он.
По његовом мишљењу, епилог овог процеса је тешко предвидети јер је политички али примећује да Додик има подршку из дела међународне заједнице.
„У БиХ је све непредвидиво, али чињеница је да су многи значајни политичари стали уз Додика, не само Виктор Орбан, мађарски премијер, већ и значајни политичари из Русије, Кине чак и из Америке - Додик се састао са Ричардом Гренелом а и човек такође близак Доналду Трампу Род Благојевић јасно је рекао да је пресуда политичка и да треба да се промени,“ наглашава Козомора.
Како каже, једино Велика Британија која је у овај процес директно умешана тражи да се поштује пресуда, па каква код да је.
Све због Шмита
Апелационо одељење Суда БиХ потврдило је 1. августа првостепену пресуду председнику Републике Српске Милораду Додику, којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране политичког деловања због „непоштовања одлука Кристијана Шмита".
У жалби правног тима Додика се између осталог истиче да се пристрасност суда види и по активностима нелегитимног Кристијана Шмита који намеће кривично дело из члана 203а КЗ БиХ, циљано против жалитеља. А онда на конференцији у Бечу, 10. новембра 2023. године, дрско изјављује:
„Можете ли имати активну и ефективну политичку структуру која одлучује, доноси једногласну одлуку a да људи као што је овај Милорад Додик, за кога се сматра да је понекад врло близак господину (Сергеју) Лаврову, седи за столом као и ми? Ја не могу.“
Страни држављанин, де јуре очигледно нелегитиман, наступа лично и осветнички према жалитељу, зато што Руска Федерација, а ни Републике Кина, као сталне чланице СБ УН, Шмита не признају да је легитиман високи представник у БиХ. Не признаје га ни Република Српска јер га Савет безбедности УН није потврдио за високог представника на седници од 22. јула 2021. године.