Сабуова мастаба, правоугаона гробница са косим зидовима и равним кровом, ископана је под вођством британског египтолога Волтера Емерија. У свом делу у којем описује гробнице у Сакари, Емери је написао да је погребна комора опљачкана због накита и племенитих метала.
Ипак, Сабуов скелет је остао нетакнут унутар дрвеног ковчега, а његова гробница била је испуњена десетинама камених и керамичких судова, алаткама од кремена и бакра, остацима два вола и јединственом посудом. Када је пронађен, диск је био у комадима. Од тада је реконструисан и налази се у збирци Египатског музеја у Каиру, преноси портал „Лајв сајенс".
Емери је описао Сабу диск као украсну трокраку чинију пречника 61 центиметар и висине 10 центиметара. Чинија је изрезбарена од алевролита, седиментне стене која је претрпела извесни степен метаморфозе.
Према речима египатског археолога Али ел Хулија, равне и широке камене чиније биле су уобичајене у периоду од Прве до Треће династије древног Египта. Међутим, ова посебна чинија пронађена у Сабуовој гробници необична је због три танко изрезбарена и закривљена „крила” која се издижу из ивице диска. Гледано одозго, овај украс подсећа на модерни волан, пропелер или раткапну.
Јединствени дизајн Сабу диска довео је до бројних теорија о његовој намени, од тога да је део водене турбине до тога да представља компоненту „хиперпогона” ванземаљског свемирског брода. Једна новија теорија чак сугерише да је диск коришћен као посуда за мешање слада у процесу прављења пива.
Ипак, највероватније објашњење је да је Сабу диск имао сличну функцију као и друге широке, равне чиније у древноегипатској култури: вероватно је служио за држање хране или уља.
Међутим, деликатна природа материјала и резбарије указује на то да чинија није била намењена свакодневној употреби, већ је можда постављена у Сабуову гробницу као понуда за загробни живот.
Погледајте и: