„Пољско друштво је подељно. Њихова политичка сцена је у потпуности поларизована. За овај део либерала претпостављам да је чудно што нико од Пољака не учествује на састанку у Вашингтону, међутим, за овај други конзервативни део Пољске то је потпуно очекивано. Огромна промена у политици те државе одиграва се након последњих председничких избора. Карол Навроцки нови председник Пољске са великим уставним и формално-правним овлашћењима и у идеолошком, спољно-политичком и геополитичком погледу има много да замери Бриселу. Он је пољску политику ресетовао, вратио је на концепт који су спроводили браћа Качински и мислим да он себе уопште не види у том друштву окупљеном око Урсуле фон дер Лајен”, каже Пророковић.
„Ту се не ради само о спољној политици већ и о идеологији. Њихов сукоб са ЕУ се најбоље видео током мигрантске кризе, родне равноправности, легитимисања неких ЛГБТ права. То је индуковало оштре спорове Варшаве и Брисела и зато се Пољска често није придруживала тим састанцима на којима су доношене неке политичке одлуке које су се тицале ЕУ. Након последњих председничких избора чини се како се Пољска враћа на ту стару позицију и како ће то бити неки нови дискурс који ће се манифестовати и на ове начине”, закључује Пророковић.