ЕКОНОМИЈА

Збогом „аll inclusive“? Шта се мења у хотелској услузи на омиљеној дестинацији Срба

Хотелска услуга „све укључено“ познатија под називом all inclusive или скраћено АИ која је изузетно популарна у ризортима на турској обали ускоро би могла да буде замењена друачијим концептом, преносе медији.
Sputnik
Према извештају Турске фондације за спречавање расипања, у овој земљи се годишње баци у просеку 23 милиона тона хране, док око 35 одсто воћа и поврћа заврши у ђубрету пре него што стигне до трпезе. Као одговор на ово расипање, које такође подстиче инфлацију цена хране, Председништво Савета за пољопривредну и прехрамбену политику покренуло је иницијативу.
„Представници турске туристичке индустрије су више пута предлагали ревизију формата „ол инклузив“. Међутим, већина њих и даље верује да ће он остати, иако може бити делимично измењен, узимајући у обзир повећане захтеве туриста за квалитетом услуге. С тим у вези, постоје различити предлози, укључујући оне које је изнело удружење угоститеља, али коначна одлука о овом питању ће ипак бити на хотелима који примају туристе“, рекао је извор из туристичке индустрије.
Наиме, Савет је припремио свеобухватан извештај о борби против расипања, који ће бити представљен председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану, пише „Сабах“. Очекује се да ће, након што се ово питање изнесе пред Скупштину, законске мере окончати расипање и спречити ресторане да намећу обавезне порције за такозване раскошне доручке.
Баклаве на шведском столу
Тренд „раскошних доручака“, који је последњих година постао веома популаран, претворио се у право мучење. Ресторани који одбијају да послуже „доручак за две особе“ када су три госта за столом, инсистирајући на сервирању према броју особа, не само да изазивају незадовољство гостију већ и вишеструко повећавају расипање хране.
Рамазан Бингол, члан Председничког савета за пољопривредну и прехрамбену политику и председник Удружења свих ресторана и туристичких радника (ТÜРЕС), изјавио је да се чак 50 одсто „раскошних доручака“ баца.
„Ово расипање се повећава због инсистирања ресторана на броју гостију. На пример, три или четири пријатеља би се лако могли најести доручком за две особе, али многи ресторани намећу порције према броју гостију. Доносе више хране, од чега се нека јела и деликатеси и не дотакну пре него што се склони са стола. Храна која се стави на тањир, али се не поједе, иде право у ђубре“, рекао је он, преноси Б92
Бингол је такође напоменуо да су хотелски „шведски столови“ још један извор расипања.
„Људи узимају по мало од свега мислећи да има много избора, али не поједу све. Милиони лира се бацају“, додао је. Наглашавајући да је за борбу против инфлације цена хране у Турској неопходно прво спречити расипање, Бингол је напоменуо: „Као Председнички савет за пољопривредну и прехрамбену политику, припремамо свеобухватан извештај. У року од два месеца, представићемо овај извештај прво нашем председнику, а затим и релевантним институцијама“.
Бингол је објаснио да би, уколико извештај стигне до Скупштине, могле бити уведене одређене мере за спречавање расипања.
„У хотелима би се систем ол инклузив могао променити у систем à la carte. Особа би наручивала онолико хране колико може да поједе. Уместо да узима све што види, а не поједе, гост би устајао од стола са храном коју је изабрао и која га је заситила. Такође, уколико буде законске регулативе, ресторани и кафићи неће моћи да намећу обавезне порције по особи. Три особе могу јести доручак за две особе, а пет-шест особа за четири. Ако објекат то не дозволи, купац може пријавити ситуацију Министарству трговине, које ће изрећи казну“, објаснио је он.
Разлог за укидање тзв. шведског стола је енормно бацање хране
У извештају који припрема Председнички савет за пољопривредну и прехрамбену политику, посебно се истиче одељак о уличним животињама. Наглашава се да се храна не сме бацати на улице под изговором храњења животиња. Бингол каже да ово не само да прља град, већ и повећава ширење бактерија.
„Животиње које једу ову храну се такође разбољевају. Улице постају легло микроба. Много је притужби и од ветеринара. Ни у једној европској земљи не можете бацати храну на улицу под изговором храњења уличних животиња. То нарушава и природну равнотежу“, напомиње он.
Бингол наглашава да би остаци хране или хлеба требало да се сакупљају и шаљу у склоништа за животиње, али додаје: „Наравно, најважније је спречити да до тога уопште дође“.
Погледајте и:
Коментар