Ово откриће представља изненађење, указују истраживачи, с обзиром да емисије угљеника од сагоревања фосилних горива, настављају да расту и временом стварају све јаче глобално отопљавање, преноси Гардијан.
Научници су указали да су природне варијације у океанским струјама које ограничавају топљење леда вероватно довеле до баланса у континуираном расту глобалних температура, али су додали да је ово само привремена појава, као и да ће топљење највероватније поново почети двоструко већом брзином од садашње у наредних пет до 10 година.
Закључак студије не значи да се лед на Арктику обнавља, а површина леда у водама у септембру, када је на годишњем минимум, преполовила се од 1979., када су почела сателитска мерења.
Научници упозоравају да је климатска криза и даље недвосмислено реална, као и да је потребна хитна акција како би се избегле најгоре последице.
Стручњаци и даље очекују да ће касније у овом веку Арктик остати без леда, што ће угрозити људе и фауну у региону.
Марк Ингленд са Универзитета у Ексетеру, који је предводио израду студије, истакао је да нам је појава успореног топљења леда купила мало више времена, али да је то само привремено.
Научник Ендру Шеперд са Универзитета Нортамбрија закључио је да се лед на Арктику, ипак, и даље тањи, додајући да подаци показују да је од 2010. просечна дебљина леда у октобру опадала за 0,6 центиметара годишње.
Погледајте и: