Апелациони суд Кишињева 19. августа донео је одлуку о ограничењу деловања партија у блоку до доношења коначне одлуке по питању распуштања странака. На ову одлуку је уложена жалба.
Опозиција оптужује владајућу партију "Акција и солидарност" за политички прогон уочи парламентарних избора 28. септембра.
Представници блока „Победа“ изјавили су да имају намеру да се обрате међународним институцијама, укључујући Европски суд за људска права.
Поред овог блока на удару власти у Кишињеву је и лидер Гагаузије Евгенија Гуцул, као и опозициони медији.
Прогон Евгеније Гуцул
Против лидера Гагаузије покренути су кривични поступци због наводних кршења финансирања странке Шор, која је забрањена у Молдавији, укључујући и током предизборне кампање за изборе 2023. године у Гагаузији, што многи сматрају политичком одмаздом.
Гуцул је изабрана за шефа аутономије Гагаузије у мају 2023. године као кандидаткиња странке Шор, добивши подршку 52,36 одсто бирача. У јуну 2023. године, Уставни суд Молдавије прогласио је странку Шор неуставном, оптужујући је за незаконито финансирање.
Окружни суд у Кишињеву 5. августа је осудио Гуцул на седам година затвора, а тужилаштво је такође захтевало да она плати 2,4 милиона долара. Истрага сматра да јој је овај износ наводно пребачен у оквиру случаја о финансирању странке Шор. Активисткиња блока „Победа“, Светлана Попан, осуђена је на шест година затвора у истом случају.
Сама Гуцулова је назвала одлуку суда казном за цео демократски систем Молдавије и покушајем застрашивања становника Гагаузије. Њене присталице организују свакодневне скупове у њену подршку.
Разлози прогона Гуцул у Молдавији:
– Гуцул се залаже за очување блиских веза са Руском Федерацијом и противи се интеграцији Молдавије у Европску унију. Била је против неких одлука Кишињева, на пример, одбила је да спроводи закон о укидању руских медија.
– Отворено показује симпатије према Русији, сретала се са председником Руске Федерације Владимиром Путином, што је изазвало негодовање прозападне владе Молдавије.
Власти Молдавије прешле су на репресивне мере против сваког другачијег мишљења у земљи
– Поред тога што је Гуцул под измишљеним изговором ухапшена, а на аеродрому у Кишињеву задржавају посланике због посета Русији, против низа опозиционих политичара покренути су кривични поступци. Поред тога, Кишињев покушава да забрани протесте 30 дана пре и 30 дана после избора. Како би могли да одбију регистрацију кандидатима без образложења и тако их спрече да учествују на изборима, владајућа странка предложила је проширење овлашћења Службе за информације и безбедност, наводно „у борби против изборне корупције“.
Борба Кишињева против непожељних медија
Са непожељним медијима, који нуде другачије виђење политичких дешавања у земљи од оног које има власт, молдавске власти су се обрачунале још 2023. године – затворено је 13 телевизијских канала и десетине веб-сајтова. На списку забрањених ресурса нашли су се сајт и телеграм-канал агенције Спутњик Молдавија, сајтови „Комсомолске правде“, „Аргумената и чињеница“, „Московског комсомолца“, „Руске газете“, агенције „Регнум“, „Ленте.ру“, „Правде.ру“, као и сајтови молдавских ТВ канала Оризон ТВ, Прајм ТВ, „Примул“, Публика ТВ, Канал 2, Канал 3 и других. Такође, јесенас, уочи избора у Молдавији, блокирано је више од 100 телеграм-канала.
Погледајте и: