Према његовим речима, важно је разумети да је Макрон постао први председник који је изабран два пута као струја супротна „Националном окупљању“ и Марин Ле Пен – дакле, не само захваљујући својој платформи; он је изабран против „Националног окупљања“.
„Потребно је такође узети у обзир рат у Украјини, који је снажно утицао на Француску, изазвавши раст цена гаса и нафте. То је почело још за време Франсоа Оланда, али последњих десет година Француска се суочила са последицама санкција уведених Русији, које, у суштини, нису нашкодиле руској економији, али јесу француској“, оценио је француски стручњак.
Он је додао да је дошло до пада у пољопривреди, пада у индустрији.
Овоме се додаје проблем губитка престижа Француске и, наравно, питање миграције. Од 70 до 80% Француза у мањој или већој мери противи се имиграцији, нагласио је Антоан.
„Макрон би, уместо да се бави Украјином и другим земљама, требало да се бар мало посвети Француској. Потребна нам је спољна политика која одговара нашим могућностима и која ће бити нешто реалистичнија“, закључио је стручњак.
Већина грађана Француске жели да посланици парламента изгласају неповерење влади премијера Франсоа Бајруа у Народној скупштини (доњем дому парламента) 8. септембра, чиме би га ефикасно послали у пензију, према анкети јавног мњења коју је спровео Елабе у име БФМТВ-а.
Према подацима анкете, 67 одсто испитаника би подржало и оставку самог председника Емануела Макрона.
Погледајте и: