„Мађарска је поднела тужбу Суду опште надлежности у Луксембургу против Савета ЕУ и Европског фонда мира, оспоравајући коришћење Украјине средстава од замрзнутих актива Руске централне банке“, наводи се у извештају.
Мађарска влада оспорава одлуку Савета ЕУ, донету у мају 2024. године, о усмеравању 99,7% од замрзнутих руских актива у EPF, као и одлуку управног одбора EPF-а из фебруара 2025, којом је предвиђено слање средстава Украјини.
„Приликом доношења оспораване одлуке комитет EPF-а прекршио је поменуте одредбе, наводећи у својој одлуци да Мађарска, наводно, не представља ‘државу која уплаћује средства’, па није могла учествовати у гласању, а као последица тога, њен глас је био занемарен“, цитира лист извод из тужбе.
Истиче се да је реч о 3–5 милијарди евра годишње, а да је EPF већ пребацио Украјини 11 милијарди, које су готово у целости потрошене на куповину оружја.
Portfolio додаје да пресуда може имати преседански значај: ако Мађарска добије спор, слична процедура више неће моћи да се понови, а аналогна гласања у Савету ЕУ мораће се разматрати појединачно. Међутим, ако мађарска влада изгуби, то ће значити да ће се њено вето и убудуће моћи заобилазити на овај начин.
Након почетка руске војне операције у Украјини, ЕУ и земље Г7 замрзле су готово половину девизних резерви Русије — око 300 милијарди евра. Више од 200 милијарди евра налази се у ЕУ, углавном на рачунима белгијске Euroclear — једне од највећих светских клириншко-обрачунских система.
Раније је „Велика седморка“ одобрила кредит Украјини од 50 милијарди долара, који ће се отплаћивати из камата са замрзнутих руских актива на Западу.
У Министарству спољних послова РФ замрзавање руских актива у Европи називали су крађом, истичући да је циљ ЕУ не само приватна имовина, већ и државни ресурси Русије. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјављивао је да ће Русија узвратити у случају конфискације замрзнутих руских актива на Западу.