Према саопштењу Универзитета у Манчестеру, они пркосе темељним геолошким принципима.
Хумке се налазе у структурама познатим као синкити, а настали су процесом стратиграфске инверзије. Оно што је запањујуће јесте да никада пре нису откривени у тако великом броју, пише "Сајенс алерт".
Обрнути геолошки слојеви
Геофизичар Мадс Хусе са Универзитета у Манчестеру истиче важност овог открића.
"Ово откриће открива геолошки процес који пре нисмо видели у овом опсегу", рекао је он."Оно што смо пронашли су структуре где је густи песак потонуо у лакше седименте који су испливали на врх, преокрећући конвенционалне слојеве које бисмо очекивали да видимо и стварајући огромне хумке испод мора."
Иначе се очекује да геолошки слојеви следе јасан редослед, при чему су старији слојеви на дну, а млађи на врху, онако како су се таложили кроз време. Међутим, стратиграфска инверзија, или обрнута стратиграфија, догађа се када млађи слојеви потону, а старији се подигну на врх.
Сеизмички подаци открили аномалију
Хусе и његов колега, геофизичар Јан Ерик Рудјорд из норвешке нафтне компаније "Акер БП", идентификовали су ове необичне структуре помоћу детаљних сеизмичких података. Анализом начина на који се акустични таласи одбијају о материјале различите густоће, научници су успели да мапирају подземне слојеве.
Подаци су открили да су велики делови дна Северног мора изгледали као да су окренути наопако, с млађим слојевима песка закопаним испод старијих.
Млађи слојеви песка били су гушћи и тежи од мекшег, лакшег материјала испод њих. С временом су потонули, истискујући старији, прозирнији материјал и терајући га према горе. Истраживачи су те порозне скупине назвали флоатитима.
Догађај стар 5,3 милиона година
Научници верују да се овај процес одиграо пре отприлике 5,3 милиона година, на прелазу из миоцена у плиоцен. Старији материјал састојао се од лаганог, али крутог и прозирног слоја микроскопских морских фосила, док се тежи слој налазио изнад њега. Претпоставља се да су поремећаји, попут потреса, могли да разбију горњи слој у песак, који је затим потонуо и заменио место с лакшим материјалом.
Током следећих милион година, морски седимент прекрио је целу структуру, стварајући таласасто морско дно какво данас видимо.
Тим сада ради на потврђивању своје интерпретације, која би могла да помогне у бољем разумевању Земљине коре испод океана. То знање је кључно за процену стабилности морског дна и процеса који могу драматично да га промене.
"Ово истраживање показује како течности и седименти могу да се крећу у Земљиној кори на неочекиване начине. Разумевање како су се ови синкити формирали могло би значајно да промени начин на који процењујемо подземне резервоаре", објашњава Хусе.
"Као и код многих научних открића, постоје многи скептични гласови, али и многи који изражавају подршку новом моделу. Време и даља истраживања показаће колико је модел широко примењив", закључио је.
Истраживање је објављено у научном часопису "Communications Earth & Environment".
Погледајте и: