Мацут је рекао да се Србија после два века суочава са кризама које, како је навео, нису само политичке, већ и идентитетске и вредносне.
„И управо зато су сложене. Као и 1804. године, од нас се тражи слога и саборност. Као и тада, од нас се тражи благотворни дијалог и разумевање. Као и тада, од нас се тражи вера у наше сопствене снаге, у нашу спремност да чувамо независност“, рекао је Мацут на свечаној седници Владе Србије поводом годишњице оснивања Правитељствујушћег совјета, првог органа извршне власти у устаничкој Србији и претече савремене Владе Србије.
Мацут је истакао да су наши преци добро знали да је јединство народа и снага државе једини начин да се сачува тешко стечена независност.
„Данас та независност има своје јасне изазове у одбрани Косова и Метохије, као неотуђивог дела Србије, у подршци Републици Српској као гарант опстанка нашег народа у Босни и Херцеговини у заштити нашег права да сами одлучујемо о својој судбини“, рекао је Мацут.
Нагласио је да је Србија увек знала да је најјача онда када је сложна и указао да управо то неће да дозволе њени непријатељи који, како је рекао, циљано хушкају недужне људе, а данас то поједини чине са циљем колапса Србије, њеног поробљавања и распарчавања.
„Као што је Карађорђе умео да окупи војводе и народ, а Совјет да гради државу, тако и ми данас морамо да чувамо своје институције, да јачамо своју демократију и да не дозволимо да нас било ко дели. Зато, у име Владе Србије, обећавам да ћемо наставити путем наших предака, да ћемо чувати независност и слободу, да ћемо у дијалогу и слози градити будућност и да ћемо достојно бранити оно што је вековима било најсветије – Србију, њену државност и њен народ“, поручио је Мацут.
Позвао је све одговорне чиниоце друштва да помогну одбрану наше државности, независности и слободе и да у том циљу и задатку будемо сложни и недељиви.
Мацут је указао да се данас обележава важан моменат из нововековне националне историје и важан корак у изградњи наше отаџбине, 220 година од оснивања прве српске владе.
„То је био тренутак када је српски народ, подигавши високо барјак слободе, започео изградњу институција које чине темељ сваке државе и друштва“.
Мацут је подсетио да у времену тешког османског ропства, када су наши преци били без својих установа и права, устанички прваци нису помишљали само на пушку и боји, већ и на то како ће уредити своју државу, а да је Карађорђе, неустрашиви вођа устанка, знао да без институција нема ни трајне слободе.
Подсетио је да је прота Матеја Ненадовић осмислио план за оснивање једног управног тела, Савета, са задатком да уреди администрацију и организује власт, а да је након састанка у селу Борку, закључено да се оснује Правитељствујушћи совјет српски, у који је свака нахија имала да пошаље по једног представника.
Седиште Совјета се померало из манастира Вољавче у Боговађу, а одатле у Смедерево, а први председник је постао прота Матеја.
„Ово је још једном напомена шта је значила и шта значи наша црква за нашу државу. У реализацији овог пројекта проти Матеју много је помагао Божидар Грујовић, родом из Равног Срема, правник школован у Харкову, који је у Србију унео европске идеје законитости. Славни Стојан Новаковић је тачно запазио да је Грујовић био не само главни носилац, већ и прави родитељ идеје о установљењу Совјета као централне земаљске власти. Сви они, заједно са народом који их је изнедрио, створили су прву српску владу“, рекао је Мацут.
Навео је да њихово дело није било коначно и да је наишло на бројне отпоре и препреке, задате од личних сујета и амбиција као и страних противљења.
„Али из тог процеса устројен је пут којим је Србија корачала све до потпуног ослобођења и међународног признања 1878. године. И то је јасан доказ да сви друштвени фактори и чиниоци морају функционисати у правцу изградње и јачања државе, а не њеног рушења и дестабилизације. И то је јасан доказ да сви друштвени фактори и чиниоци морају функционисати у правцу изградње и јачања државе, а не њеног рушења и дестабилизације“, рекао је Мацут.
У Палати Србија у Београду у току је свечана седница Владе Србије поводом 220 година од оснивања Правитељствујушћег совјета, којом председава премијер Србије Ђуро Мацут.
Овом свечаношћу Влада Србије одаје признање једном од најзначајнијих момената националне историје и подсећа на важност институција које су поставиле темеље српске државности.
У Палати Србија овим поводм изложени су експонати везани за тај догађај: портрет проте Матеје Ненадовића, део рукописа из Мемоара проте Матеје Ненадовића „Постанак Крађорђевог Синода“ и увеличани печати Рудничког Магистрта и Правитељствујушћег совјета израђени у месингу.
Свечаној седници присуствују сви чланови Владе Србије.
Правитељствујушћи совјет српски, први орган извршне власти у устаничкој Србији и претече савремене Владе Србије, основан је 27. августа 1805. године у кући кнеза Симе Марковића.
То је био један од најзначајнијих потеза устаничких првака предвођених Карађорђем, усмерених ка успостављању органа извршне власти у једној држави у настајању.
Иако је деловао свега неколико година Правитељствујушћи совјет српски представљао је, поред скупштине устаничких првака, први стални орган власти чиме је устаничка Србија кренула путем обнове државности након вишевековне отоманске владавине.
Погледајте и: