Вучић је истакао да велики јубилеј те институције има изузетан значај за државу и српски народ.
У објави на друштвеним мрежама, председник је истакао да ће држава Србија на достојан начин обележити 200 година постојања најстарије културне и научне институције српског народа пружајући пуну подршку Почасном одбору и свима који учествују у припреми те прославе.
"Захвалан патријарху српском Порфирију што нас је окупио. Матица српска је стуб нашег духовног и културног трајања. Поносан сам на њен допринос очувању језика и традиције, као и на улогу коју је имала у стварању темеља савремене српске културе", навео је Вучић.
Истакао је да велики јубилеј Матице српске има изузетан значај за државу и наш народ и да већ два века чува и развија наш национални идентитет, језик, књижевност и културу.
"Сматрам да је наша обавеза и част да покажемо поштовање према делима и личностима које су обележиле историју Матице српске, али и да младим генерацијама приближимо њен значај за очување и јачање националног идентитета", навео је Вучић који је председник Почасног одбора прославе под називом "Два века Матице српске".
Захвалио је члановима Почасног одбора на преданом раду и посвећености и изразио уверење да ће обележавање 200 година Матице српске бити догађај који ће оставити дубок и трајан траг у културној историји Србије.
Седница Одбора одржана је у згради Председништва, а присуствовали су и: председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, министар културе Никола Селаковић, саветник председника Републике Милош Вучевић, председник Матице српске Драган Станић и патријарх српски Порфирије.
На седници је разматран програм прославе и одговарајуће финансијске подршке која би омогућила реализацију тог програма.
У позиву за седницу истакнуто је да прослава "Два века Матице српске" треба да буде схваћена као јавни апел српске културе, српске државе и српског народа за свеопште вредности мира, знања, креативности, напретка и среће свих људи, свих нација и читавог човечанства.
Матица српска је основана 1826. године у Будимпешти, а од 1864. године седиште јој је у Новом Саду.
Оснивачи Матице српске су Јован Хаџић, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук и Ђорђе Станковић, који су били окупљени око идеје очувања српске културе и традиције, њеног представљања другим народима у Европи и подизања општег културног нивоа српског народа.
Издаваштво је једна од најзначајнијих делатности Матице српске, о чему сведочи и Летопис Матице српске, најстарији књижевни часопис на свету који у континуитету излази од 1824. године.
У саставу Матице српске су Библиотека и Галерија Матице српске.