На самиту ће бити усвојене декларације поводом 80. годишњице Победе у Другом светском рату и 80. годишњице оснивања Уједињених нација, као и низ завршних докумената усмерених на јачање сарадње у области безбедности, економије и хуманитарних питања.
Државе-чланице ШОС-а и партнери
Шангајска организација за сарадњу (ШОС) је стална међувладина међународна организација коју су основали лидери Казахстана, Кине, Киргистана, Русије, Таџикистана и Узбекистана.
Као пуноправне чланице овој организацији придружиле су се Индија и Пакистан 2017. године, док се Иран придружио 2023. године, а Белорусија - 2024. године.
Земље посматрачи у ШОС-у су Авганистан и Монголија.
Земље партнери у дијалогу тренутно су: Азербејџан, Јерменија, Бахреин, Египат, Камбоџа, Катар, Кувајт, Малдиви, Мјанмар, Непал, Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Турска и Шри Ланка.
Државе-чланице ШОС-а обухватају више од 40 одсто светске популације.
У периоду 2023–2024. године трговинска размена између земаља ШОС-а порасла је за 30 одсто и приближила се износу од хиљаду милијарди долара. Према подацима за 2024. годину, укупан БДП ових земаља чинио је око четвртину светске економије.
Главни циљеви ШОС-а
јачање узајамног поверења и добросуседских односа између држава-чланица;
подстицање ефикасне сарадње у политичкој, трговинско-економској, научно-технолошкој и културној сфери, као и у области образовања, енергетике, транспорта, туризма, заштите животне средине и другим областима;
заједничко осигурање и очување мира, безбедности и стабилности у региону;
допринос стварању демократског, праведног и рационалног новог међународног политичког и економског поретка.
Оснивање ШОС-а
Своју историју Шангајска организација за сарадњу започиње 1996. године, када је у Шангају потписан Споразум о мерама изградње поверења у војној области у пограничном региону између Русије, Кине, Казахстана, Киргистана и Таџикистана. Управо након потписивања овог документа појавио се термин „Шангајска петорка“.
Годину дана касније, 1997. у Москви, исте земље потписале су Споразум о узајамном смањењу оружаних снага у пограничном региону. Ова два документа поставила су темеље механизма међусобног поверења у војној сфери и допринела изградњи истинских партнерских односа.
Временом, круг тема сарадње проширен је и на спољну политику, економију, заштиту животне средине (укључујући коришћење водних ресурса), културу и друге области. Након што се Узбекистан прикључио 2001. године, „петорка“ је постала „шесторка“, а организација је добила данашњи назив — Шангајска организација за сарадњу.
Кључни документи и повеље ШОС-а
У јуну 2002. године, на самиту шефова држава у Санкт Петербургу, потписана је Повеља Шангајске организације за сарадњу, која је ступила на снагу 19. септембра 2003. године. То је основни уставни документ ШОС-а, којим су утврђени циљеви и принципи организације, њена структура и главни правци деловања.
Приоритети организације, утврђени у Повељи организације, су обезбеђивање регионалне безбедности, као и борба против тероризма, екстремизма и незаконите трговине наркотицима. Поред безбедносне димензије, у првом плану су све више напори за продубљивање економске сарадње, посебно у областима саобраћаја, трговине и инвестиција, као и ширење сарадње у хуманитарној сфери.
Значајан корак у јачању правне основе ове организације било је потписивање Уговора о дугорочном добросуседству, пријатељству и сарадњи у Бишкеку (Киргизија) у августу 2007. године, који је ступио на снагу 2012. године.
У 2006. години ШОС је најавила планове за борбу против међународне нарко-мафије као једне од финансијских основа светског тероризма, а 2008. године, активно учешће у нормализацији ситуације у Авганистану.
Паралелно са безбедносном сарадњом, деловање Шангајске организације за сарадњу (ШОС) добило је и снажан економски правац. У септембру 2003. године, председници влада држава чланица усвојили су Програм мултилатералне трговинско-економске сарадње, пројектоване на период од 20 година.
У новембру 2019. године, стране су потписале нову верзију програма, са важењем до 2035. године. Овај документ дефинише приоритетне задатке у различитим областима, укључујући трговину, банкарство и финансијску сарадњу, транспорт, индустрију, пољопривреду, енергетику, туризам, образовање, иновације, просторни развој и међурегионалну сарадњу. Посебан акценат стављен је на дигитализацију и високе технологије.
Радна структура и динамика састанака ШОС-а
Највиши орган за доношење одлука у оквиру ШОС-а је Савет шефова држава-чланица, који одређује приоритете и формулише основне правце деловања Организације. Савет се састаје на редовним заседањима једном годишње.
Место одржавања редовног заседања Савета утврђује се унапред, на основу договора премијера држава-чланица.
У оквиру Шангајске организације за сарадњу делују и две невладине структуре: Пословни савет ШОС-а и Међубанкарско удружење ШОС-а.
Организација има два стална органа: секретаријат у Пекингу (Кина) под руководством генералног секретара и Извршни комитет регионалне антитерористичке структуре у Ташкенту (Узбекистан).
Генерални секретар и директор Извршног комитета именују се на трогодишњи мандат од стране Савета шефова држава. Тренутно на тим позицијама налазе се:
Нурлан Ермекбајев (Казахстан) — генерални секретар,
Уларбек Шаршејев (Киргизија) — директор Извршног комитета.
Званични радни језици ШОС-а су руски и кинески.
Погледајте и: